Ako ste se ikad pitali, evo šta znače oznake na jajima

Recimo, da li ste koja je razlika između braon i belih jaja, ili šta znače slova koja se nalaze na deklaraciji zalepljenoj za karton? Evo odgovora!

Jaje je skoro pa idealan izvor proteina. Ugljenih hidrata praktično nema, a jedno prosečno jaje ima 6,3g proteina i 5g masti, od čega je 99 odsto njih smešteno u žumancetu. Uz to, bogato je svim vitaminima osim vitamina C.

Najskuplja su po pravilu jaja iz slobodnog i ekološkog uzgoja jer su najsličnija onima kakva smo nekada jeli kod naših baka, od kokoši koje su slobodno trčkarale dvorištem. Najjeftinija su jaja iz kaveznog uzgoja jer se na malom prostoru drži puno nosilica.

Međutim, postoje stvari koje sigurno ne znate o jajima, a morali biste pre nego što odaberete svoj karton jaja.

DA LI IMA RAZLIKE IZMEĐU BELIH I BRAON JAJA?

Boja ljuske zavisi od pigmenta koji ljuska sadrži, ako ga ne sadrži – ljuska je bela. Boja može varirati i kod same koke kao individue. Prisutvo pigmenta ne ukazuje na kvalitet jajeta, ali treba istaći da proizvođači insistiraju na sortama koje imaju jaku i pigmentiranu ljusku u cilju lakše manipulacije i održavanja svežine jajeta. Može se dogoditi da je jaje sa poroznom i nepigmentiranom ljuskom zdravije, ukoliko se konzumira sveže.

ZAŠTO JE TOLIKA RAZLIKA U VELIČINI IZMEĐU JAJA?

Veličina jajeta zavisi od vrste i rase koke, spoljašnjih uticaja (ishrana, uzgoj, godišnje doba) i starosti koke. Što je koka starija i što se manje kreće, jaje je veće. U letnjim mesecima jaja su manja, jer sadržaj brže isparava kroz poroznu ljusku. Jaja su najveća u proleće.

KAKO BIRATI JAJA U RADNJI?

U vezi sa čuvanjem jaja, na tržištu se nalaze 3 kategorije: Sveža, Hlađena, Konzervisana.

Sveža jaja su ona koja su nehlađena i nekonzervisana. U nekim zemljama je dozvoljeno pranje jaja. Deklarisanjem jaja kao „svežih“ prodavac je dužan da maksimalno skrati vremensku distancu između proizvođača i potrošača.

Hlađena jaja se čuvaju u hladnjačama i njihova održivost može trajati i do pola godine.

Konzervisana jaja su ona koja se prelivaju krečnom vodom ili „vodenim staklom“ (10% rastvor natrijum-silikata) u cilju zapušavanja pora na ljusci.

Prema kvalitetu, kokošja jaja se stavljaju u promet kao:

1) Jaja ekstra kvaliteta (nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su 1. od dana proizvodnje);

2) Jaja prvog (I) kvalitet (nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su najkasnije 3. dana od dana proizvodnje);

3) Jaja drugog (II) kvaliteta;

4) Jaja trećeg (III) kvaliteta.

Jaja prvog (I) i jaja drugog (II) kvaliteta stavljaju se u promet klasirana prema masi u sedam klasa:

klasa (SU) 70 g i više od toga
klasa (S) manje od 70 g do 65 g
klasa (A) manje od 65 g do 60 g
klasa (B) manje od 60 g do 55 g
klasa (C) manje od 55 g do 50 g
klasa (D) manje od 50 g do 45 g
klasa (E) manje od 45 g