Izabrana dela Bore Stankovića

Trag te podeljenosti otkriće se kod gotovo svih junaka, u uveloj lepoti i krhkoj snazi, u tihoj rezignaciji u njihovom glasu i naposletku u njihovim očima – kao blesak večite tuge za nečim.

Borisav Stanković rođen je 1876. godine u Vranju, gde je najčešće pronalazio inspiraciju za svoja dela, i uvek se svom rodnom kraju rado vraćao. Rano je ostao bez roditelja, pa ga je odgajila baba Zlata, kojoj je posvetio pripovetke Tetka Zlata i Uvela ruža. Posle završene gimnazije studirao je na ekonomsko-političkom odseku Velike škole u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata bio je zarobljen i odveden u logor u Derventu. Zahvaljujući zalaganju književnika Koste Hermana, oslobođen je i vraćen u Beograd. Posle završetka rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u svojoj kući na Dorćolu.