GRDOSIJE NA SAVI, LUKA BEOGRAD Istorijat najvećeg pristaništa u srpskoj prestonici počinje još u 16. veku

Istovremeno može da usidri šest putničkih brodova!

Luka Beogard
Luka Beogard, Foto: Wikimeida, Srđan Popović

Na desnoj obali Save, ispod Saborne crkve, oduvek su pristajali brodovi koji su imali veliku ulogu u privredi Beograda. Još u 16. veku, Beograd je imao dve luke - trgovačku luku i sidrište vojne rečne baze. Trgovačko pristanište nalazilo se na Dunavu, na severnoj strani grada, a vojno nešto istočnije. U trgovačkoj luci vršio se utovar i istovar robe u mirnim vremenima, dok je u ratnom periodu ova luka služila za dopremanje žita iz Vlaške, severne Bugarske i smederevskog kraja, a Savom iz Srema, Mačve i Podrinja.

Kada se plovi prema Beogradu iz pravca Novog Sada iz daljine pleni silueta tvrđave, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Međutim, na pristaništu je putnike dočekivalo usko zemljište između vode i železničke pruge, bez komunikacije sa gradom. Reka je dopirala do tramvajskih šina, koje i danas vode kroz Karađorđevu ulicu.

Luka Beograd
Luka Beograd, Foto: Wikimedia, Srđan Popović

Tridesetih godina prošlog veka pristanište na desnoj obali Save, ispod Kalemegdana, dobija obrise koje prepoznajemo i danas. U to vreme gradske vlasti odlučuju da naprave Beton halu, čija je izgradnja završena 1939. godine. Prvobitno, bio je to carinski magacin luke gde je istovarana razna roba. Tada je odlučeno da carinarnicu u Beogradu treba podići zapadno od Železničke stanice, a pristanište izgraditi sa obe strane Save i Dunava. Iako plan postoji dugo, njegova realizacija je tek nedavno završena.

Istorijat „Luke Beograd“ ispisuje svoju prvu stranicu 11. marta davne 1957. godine, kada je Narodni odbor grada Beograda doneo rešenje kojim se osniva Direkcija za izgradnju i uređenje obale Dunava. Njen zadatak bio je izgradnja dunavskog pristaništa, pristupnih puteva, magacinskog i skladišnog prostora i drugih pristanišnih objekata i postrojenja. Konačan naziv „Preduzeće pristaništa u Beogradu“ je odredila

Luka Beograd
Luka Beograd, Foto: Wikimedia, Srđan Popović

Skupština grada Beograda, a 1961. godina se zvanično smatra godinom osnivanja. Osnivačkim aktima određena je i delatnost preduzeća koja će se obavljati na području pristaništa na Savi, pristaništa u Zemunu i pristaništa u izgradnji na Dunavu.

Impresivna infrastruktura beogradske luke

U „Luci Beograd“ izgrađeno je oko 9,5 kilometara drumskih i 12,5 kilometara železničkih saobraćajnica. Za teretna i putnička vozila postoji parking koji se prostire na više od 10.000 kvadratnih metara, kao i terminali za teške i rasute terete i kontejnere, na ukupno 34.500 kvadratnih metara. Sidrište sa pristaništem za prijem međunarodnih brodova ima kapacitet za 12 plovila, a tu su i kranovi, dizalice, viljuškari…

Beogradska luka ima oko 200.000 kvadratnih metara zatvorenog i oko 600.000 otvorenog skladišnog prostora, akvatorijum površine 11 hektara sa minimalnom dubinom od četiri metra, a operativna obala dužine 940 metara omogućava istovremeno obradu osam plovila.

Međunarodno putničko pristanište „Luke Beograd“ je smešteno na desnoj obali Save, u neposrednoj blizini njenog ušća u Dunav. Izuzetan položaj, na raskršću rečnog Koridora 7 i kopnenog Koridora 10, čini ovo područje međunarodnim saobraćajnim i transportnim čvorištem, a brojne atraktivnosti i bogata turistička ponuda Beograda i izuzetno atraktivnom turističkom destinacijom.

Ministar bio optužen za zloupotrebe prilikom privatizacije luke

Privatizacija „Luke Beograd“ izazvala je velike kontroverze u javnosti: naime, 2010. godine podignuta je optužnica protiv Predraga Bubala, ministra privrede u vladi Vojislava Koštunice. On se teretio da je 2005. godine luksemburškoj kompaniji „Worldfin“, čiji su vlasnici bili biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko, omogućio da kupi akcije „Luke Beograd“ po ceni znatno nižoj od tržišne, za samo 800 dinara po akciji, a budžet Srbije je, prema optužnici, tako oštećen za 14 miliona evra. Posle višegodišnjeg suđenja, Apelacioni sud je krajem 2017. godine oslobodio Bubala optužbi, sa obrazloženjem da je „Luka Beograd“ privatizovana još 1996, prema tadašnjem Zakonu o svojinskoj transformaciji.

Putničko pristanište raspolaže sa 200 metara vertikalne operativne obale, a kapacitet je istovremeni privez šest putničkih brodova. Pored pristajanja moguće je i snabdevanje brodova vodom, strujom i deponovanje smeća. „Luka Beograd“ uložila je 2006. godine dva miliona evra u pristanište, čime je tehnički i tehnološki unapređeno pristanište postalo jedno od najmodernijih objekata ovog tipa na Dunavu, ispunjavajući sve evropske standarde i pružajući usluge na najvišem nivou.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi