Ispovest srpskog političara koji je zbog korona virusa 11 dana ležao u "Areni": Ti ljudi ne staju, oni su heroji!

Nakon 11 dana lečenja u privremenoj bolnici u „Beogradskoj areni“, na društvenoj mreži Tviter podelio je svoje divljenje prema medicinskim radnicima i sistemu rada u bolnici, ali i upozorenje svima koji ignorišu simptome infekcije.

U razgovoru za „Alo!“ Ivan Andrić otkriva kako je izgledala njegova borba sa opakom bolešću, kao i lečenje.

- Pre oko tri nedelje osetio sam da imam malo povišenu temperaturu, dobro sam se osećao i nisam imao nikakav drugi simptom, ali sam iz predostrožnosti otišao na testiranje. Na Infektivnoj klinici rekli su mi da sam pozitivan na koronu i predložili da odem na lečenje u „Arenu“, što sam u prvi mah hteo da odbijem - priča Andrić za „Alo!“.

Pomislio je, kako kaže, da može da se sačuva i izleči sam kod kuće, i da mu bolnička nega nije potrebna, ali na sreću, na nagovor prijatelja je ipak je otišao.

- Tamo sam ušao sa nekim predrasudama. Svašta su ljudi pretpostavljali o tim privremenim bolnicama i nisam znao šta mogu da očekujem. Dočekalo me je iznenađenje. Svi kao jedan, savršeno organizovani, ljubazni i spremni da pomognu, lekari i sestre i osoblje - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Imao sam utisak da oni uopšte ne staju. Non-stop idu od jednog do drugog pacijenta kako bi dali terapiju, uradili redovan pregled ili odgovorili na neko pitanje. Koliko to može čoveku da znači ne bih ni znao da nisam doživeo. To vam daje osećaj sigurnosti, da ste bezbedni, da neko non-stop brine o vama, da ne može da se desi da vam se pogorša stanje, a da niko ne pritekne u pomoć. Ja sam oduševljen.

Njegova javna objava bila je, kaže, samo jedan mali izraz zahvalnosti svim medicinskim radnicima, koje naziva pravim herojima.

- Ja sam pisao o svom iskustvu kako bi svi ljudi u Srbiji čuli kakve heroje imamo. Želeo sam da onima koji se preispituju da li da odu u bolnicu poručim da ne razmišljaju ni časa, da će o njima voditi računa najveći stručnjaci i to kao da su jedini tamo, a ne kao da ih čeka još 300, 400 ili 500 drugih pacijenata - kaže naš sagovornik.

Baš tako, kao jedinog pacijenta, kaže da su tretirali i njega.

- Moje stanje je bilo prilično uredno, nisam imao teške simptome prvih nekoliko dana, a čak mi je i temperatura spala. Međutim, zahvaljujući upravo tim stalnim kontrolama, nekoliko dana kasnije ustanovljen mi je početak upale pluća, mada sam se ja i dalje osećao dobro - kaže on i nastavlja:

- Da sam bio kod kuće, ne bih ni znao, ne bih se javio lekaru, ne bih promenio ništa u terapiji. Upala bi se razvila i ko zna kako bih prošao. Ovako, odmah mi je uvedena terapija, bio sam pod nadzorom i sve je sanirano za desetak dana. Sada sam kod kuće i širenje informacija o našim herojima je moj način da im se odužim i zahvalim na svemu - zaključio je Andrić.

Oči koje govore

Kako kaže Ivan Andrić, lekarima i drugom osoblju u „Areni“ nije video lica, ali su njihovi pogledi bili dovoljni da ga uteše.

- Ja njih verovatno sada ne bih prepoznao na ulici, jer su bili u skafanderima i pod maskama, ali reči koje su nam upućivali i pogledi koji su se videli iza sve opreme bili su više nego dovoljni da nas ohrabre i uvere da smo na bezbednom - rekao je on.