Ispovest Jelene Lović, unuke junaka koja je prešla u – ISLAM! (VIDEO)

Ova devojka koja je rođena i živela u Sjenici, gde gimnazija nosi ime po njenom dedi, u jednoj emisija je pričala o tome zbog čega je odlučila da promeni veru, obuče hidžab i preseli se u Jordan.

– Zovem se Jelena Lović, iz Srbije sam, koja je deo stare Jugoslavije, a grad iz kojeg sam, Sjenica, u kojoj muslimani čine 80 odsto stanovništva – počela je ona svoju ispovest, pa nastavila:

– Živela sam u normalnoj hrišćanskoj porodici kao i druge devojčice u moje vreme. Moja porodica je poznata i poštovana u Srbiji. Zbog toga sam imala poštovanje drugih ljudi.

Kako dalje kaže, dok je odrastala, imala je dosta drugara koji su muslimanske veroispovesti, s kojima je išla u osnovnu, a kasnije i srednju školu. Jednog dana je kroz razgovor s jednom od drugarica pričala o tome šta je ono što je čini srećnom iako ima iste probleme kao i Jelena. U jednom momentu ju je pitala: „Da li želiš da budeš kao i mi?“, na šta je Jezdimirova unuka odgovorila da želi!

– Razlog zbog kojeg sam prihvatila islam je bila ta sreća. Ipak, jedina podrška iz moje porodice je bio moj brat. Vremenom je postajalo sve teže, moji roditelji su saznali da sam prihvatila islam i počeli su da negoduju. Morala sam da ih napustim, i to je bila moja najteža odluka – priča dalje Jelena, pa nastavlja:

– Svojim roditeljima sam napisala poruku, sve sam napustila i otišla. U to vreme, moja najbolja drugarica je bila udata za jednog Arapina i oni su stanovali ovde u Jordanu. Pozvali su me da dođem kod njih, a iako sam počela da plačem čim sam ušla u avion jer sam shvatila da sam sama i da sam sve ostavila iza sebe, znala sam da je Alah sa mnom!

Inače, njen deda Jezdimir Lović je rođeni Sjeničanin, potiče iz siromašne seljačke porodice i do 1940. godine je bio učesnih raznih demonstracija i štrajkova. Kada se vratio u rodni kraj, 1941. godine, postao je zamnik političkog komesara Sjeničke partizanske čete, a kasnije je izabran i za zamenika političkog komesara Treće proleterske brigade.

Četnici su ga ubili 1943. u selu Krupice iz zasede, a narodnim herojem je proglašen 14. decembra 1949. godine.