Intervju Duška Jovanovića, generalnog sekretara UOS, uoči „Srpskih dana osiguranja“

I Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, potvrđuje da je rast stalan, ali nedovoljan i da smo daleko od dve milijarde evra premije, koliko imaju Hrvatska i Slovenija.

 

- Kod nas se za osiguranje izdvaja gotovo 20 puta manje nego u EU, dok učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje da nam je tržište nerazvijeno i da naši građani osiguravaju samo ono što moraju. Jedino što raduje jeste činjenica da je sektor osiguranja sačuvao zdravo jezgro - kaže Duško Jovanović.

Zbog čega je naše tržište nerazvijeno?

- Glavni uzroci su nizak životni standard i nelikvidnost privrede, kao i nepoznavanje prednosti osiguranja. Ankete koje smo radili pokazuju i da mnogi građani sumnjaju u prevaru ili misle da je osiguranje skupo, što nije tačno. Zbog toga smo, u ime cele industrije, pokrenuli sveobuhvatnu edukativnu kampanju „Osiguraj budućnost“, kroz koju ćemo građanima objasniti da kupovina polise osiguranja nije trošak, već da se time rizik od štete i gubitaka prenosi na društvo za osiguranje. Rastu i razvoju osiguranja doprineće i napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda. Ali neophodno je i da edukacija bude konstantna kako bismo izgradili svest da je osiguranje sve samo ne trošak. To je zadatak nas iz industrije. Država bi sa svoje strane trebalo da uvede poreske olakšice i proširi listu obaveznih osiguranja.

Za nekoliko dana počinju „Srpski dani osiguranja“. Po čemu je taj skup značajan?

- Konferencija nam pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona.

Ovo će biti treća konferencija koju organizujete. Šta se promenilo u odnosu na prvu?

- Evidentno je da raste uticaj „Srpskih dana osiguranja“ i da poruke koje se pošalju sa tog skupa imaju posebnu težinu. Primera radi, u prethodne dve godine se na konferenciji najviše govorilo o osiguranju u poljoprivredi i potrebi da država reaguje i pomogne. Verovatno delom i pod uticajem tih stavova, država je povećala subvenciju za osiguranje poljoprivrede u pet regiona sa 40 na 70 odsto, što će stimulativno delovati na rast broja osiguranih. To je korak u pravom smeru, jer poljoprivreda treba da bude oslonac ekonomije, a iz našeg ugla je osiguranje te oblasti na ivici rentabilnosti. Zbog toga ćemo i ove godine govoriti o toj temi i biti u prilici da čujemo šta država planira da radi jer će nam jedan od panelista biti ministar Branislav Nedimović, ali čućemo i kako su druge države, konkretno Turska, rešile probleme koji sada nas muče.

O čemu će se još pričati na „Srpskim danima osiguranja“?

- Izuzetno značajna tema je osiguranje od katastrofalnih šteta. Podsetiću da je gotovo petina Srbije izložena poplavama i da, unazad petnaestak godina, skoro svake imamo poplave koje nanose ogromnu štetu. Da stvar bude još nepovoljnija, nikako da se naviknemo da je tako, da se klima promenila i da nešto moramo da preduzmemo. Moramo da razgovaramo o prevenciji i o polisi osiguranja kao jedinoj pravoj zaštiti. Činjenica je da država daje ogroman novac za saniranje posledica, dok se o uzrocima, u meri u kojoj na njih možemo da utičemo, retko govori. Međutim, nije zadatak države da isplaćuje naknadu štete nakon elementarne nepogode. Njena pomoć bi bila konkretnija u smislu uticaja na veći broj osiguranih. Kako i na koji način, čućemo u Aranđelovcu. Osim toga, na skupu će biti reči i o mogućnostima za uvođenje novih vrsta obaveznog osiguranja, prevarama u osiguranju, digitalizaciji. Poseban deo skupa biće posvećen temama iz oblasti informacionih tehnologija.