Ikona nad kojom se događaju čuda!

Ikona je bila porodična dragocenost Svetog Jovana Damaskina, a čuvana je u njegovom domu u Damasku, početkom osmog veka, kada je i dobila ime Trojeručica.

 

Naime, Jovan Damaskin bio je najveći protivnik ikonoboračke jeresi, zbog čega mu je odsečena desna ruka. Damaskin se, držeći odsečenu u zdravoj ruci, celu noć molio pred ikonom Svete Presvete Bogorodice za isceljenje, kako bi mogao da nastavi da piše o poštovanju svetih ikona.

Prema predanju, čudo se dogodilo i Damaskin je isceljen, a u znak zahvalnosti, dao je zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu koju je sa sobom poneo u lavru Svetog Save Jerusalimskog, gde je i živeo pošto se zamonašio. U lavri su se tada nalazile još dve svetinje - čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, kao i igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog.

 

Jovan Damaskin je, prema predanju, na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin - Sava i da će po njegovom poklonjenju pričvršćeni štap pasti na zemlju. Tada je zaveštao da se Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje, kao i ikona Bogorodice Trojeručice, i tako je ona stigla u Srbiju.

Nemanjići su dugo čuvali svetinju, da bi krajem 14. veka prešla iz dvora cara Dušana u Studenicu. Da bi ikonu zaštitili od najezde Osmanlija, monasi iz Studenice zavezali su je za magarca kojeg su pustili da ide kud je Bogorodici volja. Tako je životinja prošla Srbiju, Makedoniju... da bi se na kraju zaustavila pred vratima Hilandara, gde se ikona i danas čuva.

Trojeručica kroz istoriju čudodejstvuje na razne načine, po svim pravoslavnim krajevima. Veruje se da isceljuje bolesti i telesne muke, tera nečiste duhove i ima druga čudesna dejstva. A ukrasni predmeti na ikoni svedoče o zahvalnosti vernika zbog pomoći Presvete Bogorodice u njihovim životima.