HIV-om inficirano 130 novih osoba u Srbiji
Virus HIV, Foto: Profimedia
- To je za 37 odsto više nego u istom periodu prošle godine - kaže dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i dodaje:
- Od januara do novembra ove godine kod 34 osobe dijagnostikovan je AIDS ili SIDA, a 14 osoba je umrlo. Od 130 osoba zaraženih HIV-om ove godine , 56 je iz Beograda, 40 iz Vojvodine, a 33 osobe su iz ostalih okruga centralne Srbije. Većina novoinficiranih su uzrasta od 20 do 49 godina i više je muškaraca nego žena. U 114 slučajeva HIV infekcija preneta je zbog seksualnog odnosa bez zaštite, a od tog broja 95 muškaraca prijavilo je rizične seksualne odnose sa muškarcima - naveo je dr Ilić.
Prema njegovim rečima, tri novoregistrovane osobe inficirane HIV-om su "intravenski" korisnici droge, dok za 13 osoba nije prijavljen način prenosa infekcije.
- To je zabrinjavajući podatak koji govori da borbu sa HIV-om u Srbiji nismo završili - precizirao je on povodom Međunarodnog dana borbe protiv HIV-a i Side.
Istovremeno, državni sekretar Ministarstva zdravlja Vicko Ferenc rekao je da Srbija sledi globalnu strategiju u borbi sa HIV-om, a to je da se do 2030. godine infekcija iskoreni.
- To je moguće, ali podrazumeva bespoštednu borbu koja je već počela i treba je nastaviti da bi bilo uspeha - rekao je Ferenc i dodao da da je ideja da se u svetu do 2020. godine broj inficiranih HIV-om smanji na 500.000, da bi se do 2030. godine njihov broj iskorenio. Rano otkrivanje bolesti omogućava blagovremeno lečenje i uspostavljanje hroničnog stanja koje dozvoljava dug i aktivan život - naveo je on.
Svetske brojke
U svetu je do sada više od 34 miliona ljudi umrlo od HIV-a, a 2014. godine 1,2 miliona ljudi. Procene UNAIDS-a pokazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2014. godine, a da je dva miliona ljudi inficirno HIV-om u toj godini.
Predsednica Upravnog odbora Unije organizacija koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP) Nevena Ćirić rekla je da se nada da će se država ozbiljnije i sitematičnije pozabaviti prevencijom i pružanjem podrške osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om.
Ona je kao najveće probleme sa kojima se suočavaju oboleli, navela problem dijagnostike usled nedostatka testova i repromaterijala za rad, sporog uvođenja savremenijih, manje toksičnih lekova iz palete antiretrovirusne (ARV) terapije na pozitivnu listu lekova.
- Oboleli od HIV-a često su meta diskriminacije, a dešava se da neprijatnosti doživljavaju i od pojedinih zdravstvenih radnika - kazala je ona.
- Često, kada se osoba sa HIV-om razboli od gripa ili slične prehlade, za šta ne može da se obrati infektologu, već drugim lekarima, nastaju problemi, tu nailazimo na zatvorena vrata. Oboleli nailaze i na diskriminaciju u društvu, jer ljudi najčešće ne znaju dovoljno o načinima na koji se HIV može preneti - obajsnio je on.
povezane vesti
