HIV i hepatitis se šire s deponija!
U Srbiji, za razliku od sveta, ne postoji statistika o tome koliko se ljudi zarazilo virusom HIV-a, hepatitisa B i C od bačenog medicinskog otpada u obične kontejnere ili na deponije.
Shutterstock
U svetu na taj način svake godine HIV dobije 250.000 ljudi, a procenti zaraženih od hepatistisa B i C idu i do 10 odsto od ukupnog broja obolelih!
Da je opasnost u Srbiji od tih teških bolesti velika govori i činjenica da su upotrebljeni špricevi, igle, rukavice, krvave maske, štapići za uzimanje briseva u kontejnerima nadohvat ruke svim građanima oko KBC „Zvezdara”, o čemu je „Alo!” nedavno pisao.
Dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, institucije koja i sama tretira medicinski otpad iz nekoliko zdravstvenih ustanova, kaže da se ne vodi statistika koliko se ljudi zarazilo virusima HIV, hepatitis B i C zbog neobrađenog medicinskog otpada ili otpada bačenog u kontejnere, jer nema striktnog dokaza za to.
- Moguće da ima tako inficiranih pacijenata. Jer u kontejnerima može da se nađe medicinski otpad iako postoje propisi za njegovo odlaganje. Sve ustanove dužne su da se pridržavaju pravila. To što ih neko ne poštuje odgvornost je njegova. I „Batut” radi tretman medicinskog otpada iz jednog dela zdravstvenih ustanova - naveo je on.
Bojan Sudarev, direktor zrenjaninske komapnije za obradu medicinskog otpada, kaže za „Alo!” da se procenjuje da je prošle godine u Srbiji napravljeno 6.000 tona takvog otpada, a obrađeno samo 2.400, dok je ostatak završio na deponijama.
- Takozvani patoanatomski otpad, u koji spadaju sva ljudska tkiva i telesne tečnosti, obrađuje se po propisima i zatrpava na grobljima. I tu nema opasnosti, ali je ima kada je u pitanju infektivni i farmaceutski otpad. U infektivne spada sve što je bilo u kontaktu sa pacijentom - igle, špricevi, sklapeli, igle za šivenje rana, podloge za zasejavanje uzetog materijala od pacijenata, pelene i druga sredstva. Faramaceutski otpad su lekovi, vakcine, razne hemikalije. Ukoliko sve to završi u kontejnerima, a odatle na deponijama, onda predstavlja veliku opasnost po ljude i životnu sredinu. Ugroženi su radnici na deponijama, skupljači sekundarnih sirovina, kao i građani koji žive u njihovoj neposrednoj blizini - upozorava on. Sudarev kaže da ne sme ništa iz zdravstvenih ustanova da se nađe u kontejnerima.
- Takav otpad, pošto je potencijalno infektivan, trebalo bi da se prvo dezinfikuje i steriliše, izdrobi do neprepoznatljivosti, specijalnim vozilima odveze na lokalnu deponiju i odloži u posebne kasete. Samo tako neće predstavljati opasnost - kazao je on.
Dr Ranković: To je nedopustivo!
Prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike u Kliničkom centru Niš, kaže za „Alo!” da i iz srpskih kontejnera prete bolesti koje se prenose krvlju i njenim derivatima. - Najopasnije su infekcije virusima hepatitis B i C i HIV. To su teške bolesti i nedopustivo je da se takav otpad baca u kontejnere. Mi u Kliničkom centru strogo vodimo računa o odlaganju tog otpada. Postoje jasni propisi o uništavanju. Jedino da se apeluje na ljude da ne „kopaju” po takvim kontejnerima - naveo je on.