Hiljadu dinara u mojim očima sada deluje kao milion

Dok beogradska košava puni kosti jezom, a narod uživa u praznicima, u blizini Zelenog vijenca, na ledenom pločniku, skupila se mala, ali odabrana ekipa, piše Objektiv. Za njih praznici ne postoje, svaki dan im je borba za goli život, a jedini tračak nade predstavlja im dinar prolaznika. Kako navode, iako su nekad živeli lepim životom, spletom surovih okolnosti postali su beskućnici koji su potpuno izgubili snagu da se bore za bolji život.

Nekad žestoki momak Marko Đorđević (43), koji se obreo i u Nemačkoj, kaže za Objektiv da je pre tri meseca deportovan u Srbiju, nakon čega mu se život pretvorio u pakao.

- Dvadeset devet godina sam živio u Nemačkoj, od toga sam četiri zasluženo proveo u zatvoru. Za to vreme porodica me se odrekla, a kad sam izašao iz zatvora, deportovali su me u Srbiju. U džepu sam imao 4.500 evra, koje sam spiskao po hotelima, a onda sam završio na ulici. Nemam ličnu kartu, jer nemam ni prebivalište. Ostao sam sam na svetu, s prosjacima - kaže Đorđević dok broji kovanice, koje su mu jedini prihod u životu.

Izgubio je suprugu i decu, a dok sleže ramenima, kaže da ni rođena majka ne želi da ga vidi.

- Radio sam ružne stvari, sramota me je da pričam o tome. Kriv sam, ali iskreno se kajem i nadam se da će mi bog dati šansu. Život je zaista čudo. Nekad sam spavao u toplom krevetu, pokriven najfinijim jorganima, a sada ležim u podzemnom prolazu, tražim za cigarete i sok. Hiljadu dinara u mojim očima sada deluje kao milion - kaže Marko.