Glumci se u suzama oprostili od Nebojše Glogovca!
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu održana je komemoracija velikanu srpskog glumišta Nebojši Glogovcu.
Marko Metlaš/Alo!
Kolege i građani okupili su se u velikom broju ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta: Radoš Bajić, Dragan Bjelogrlić, Tanja Bošković, Srđan Golubović, Gordan Kičić, Danica Maksimović, Aleksandar Berček, Nikola Ristanovski, Nikola Đuričko, Vojin Ćetković, Voja Brajović... samo su deo glumačkog esnafa koji je prisutan na komemoraciji u JDP-u.
Tačno u 11 časova počela komemoracija predstavom "Hamlet", u kojoj je pokojni Glogovac nekada igrao. Cela sala plakala je gledajući Nebojšu Glogovca u poslednjoj ulozi.
Upravnica JDP-a, Tamara Vučković Manojlović, pozvala je na početku komemoracije na minut cutanja. Tamara je navela da će Nebojša najviše nedostajati svojoj porodici.
- Bio je veliki, svi smo to oduvek znali. Sledio je svoj talenat - reči su kojima je upravnica JDP-a započela govor.
- Bila je radost i privilegija slediti svaki tvoj korak - nastavila je kroz suze.
- Prezirao je patetiku i lažne emocije, sledio je svoj osećaj za dobro, svoja uverenja od kojih nikada nije odustajao. Nebojša Glgovac je sledio svoj talenat. Osećajući poslednjih dana ogromnu tugu i prazninu, kao da pogledima upućujući jednim drugima se pitamo "Kako je to moguće, da si nas napustio takvom brzinom? Kako je moguće da više nećemo popiti kafu u salonu? Kako je moguće da te više nećemo gledati? Kako je moguće nastaviti bez tebe? - rekla je upravnica.
O Glogovcu je govorio i pozorišni reditelj Dejan Mijač, dok su se u sali čuli jecaji.
- Upoznao sam ga dok je bio dečačić sa velikim očekivanjem i nestrpljenjem. On je imao šta da kaže. Rastao je sve do trenutka kada ga prokleta bolest nije zaustavila. Ja to ne mogu da razumem. Da se nije našla neka grupa koja bi rekla "stop ovoj bolesti. Zbogom Nebojša Glogovac!" - rekao je Mijač sa tugom u glasu. Pogledajte u nastavku njegov govor:
Vojislav Brajović se uz pesmu "Da li sam svuda gde su mi tragovi" Mike Antića oprostio od Glogovca.
- Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam. Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju. Ne jasna mi je vera spremna da u mene veruje. Teško je biti okovan u moju vrstu slobode. Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir. Al ipak uz mene se može, mada je neobično, sa mnom je čudno čak i umreti... jer ja se ne završavam - rekao Voja kroz suze. Vojin Ćetković, Nebojšin kolega i kum, održao je emotivan govor, nakon kog su mu se svi glumic iz klase pridružili na sceni.
- Kume moj stari, sve mi nedostaje. Dobri moj, u koje nebo da gledam? S kim da delim, kome da kažem. Sam si, sam, sam, kume moj - rekao je Vojin. Svi glumci na sceni su plakali dok je sala aplaudirala.
Glumac će biti sahranjen pored Milorada Mandića Mande, a u istom redu se nalaze i grobovi Dragana Nikolića i Velimira Bate Živojinovića.