Gazivode "udavile" srpsku istoriju!
Nikada do sada istraženo jezero Gazivode na Kosovu i Metohiji krije mnoge tajne. Ispod jezera nalaze se groblja, crkve, nekropole, ali i prva škola za dame i dvor Jelene Anžujske, majke svetog srpskog kralja Milutina. Uprkos tome što su znali kakva kuturna blaga čuva sveta srpska zemlja, Srbi su početkom 70-odlučili da ih potope.
privatna arhiva
Da bi se sagradilo veštačko jezero Gazivode počekom 70-ih počišćeno je 12, isključivo srpskih sela u kotlini Ibarskog Kolašina na Kosovu i Metohiji. Za prinudno iseljavanje srpskog življa, koje je odvoženo u kamionima, bili su zaduženi vojska, policija i UDBA. Na taj način je od čvorišta kulture stare Raške napravljeno veštačko jezero i još jedna crna rupa našeg nasleđa.
- Za manje od 6 meseci odlučeno je da se izgradi jezero, a da bi se dobili uslovi za potapanje, morao se prvo poslati arheološki tim, na to područije. Trebalo je ispitati 25 kilometara, a posao je urađen za samo 3 meseca. Tim su činili Albanci i Srbi, zabeleženo je oko 30 lokaliteta, a onda je odjednom polovina te dokumentacije, u kojoj je bilo popisano što je sve dole nađeno, nestala. I sagrađeno je jezero, a srednjovekovna bogatstva potpuno su zaboravljena i potopljena - kaže za “Alo!” Dušan Jovović, istoričar umetnosti i autor filma “Gazivode”.
Šta se sve nalazi ispod Gazivoda:
-3 tvrđave
-4 rimska groblja
- 5 srednjovekovnih crkava
O Gazivodama
- Gazivode su veštačko jezero, nastalo 1977.
- Gazivode se prostiru na 24 kilometra
- Brana na jezeru gazivode je jedna od najviših u Evropi, visoka je 107 metara
- Osnovna namena ovog jezera je navodnjavanje Kosovske nizije
- Mi imamo nešto niko na celom svetu nema. Pre Đota, renesansa se desila na našim prostorima. Ispod Gazivoda se nalazi dvor Jelene Anžujske, prva škola za dame koju je ona izgradila, rimska groblja i rimski putevi, nekoliko srednjovekovnih crkava, tvrđave i više od 9 nekropla. Mi smo narod koji je dozvolio da se bez ikakvih problema sve to potopi, a znali smo šta imamo. Nedopustivo je da pustimo da to nestaje pred našim očima, a da uvek nalazimo neki razlog zbog koga to nije moguće zaštititi ili makar istražiti kako treba - napominje naš sagovornik.
Srpski Indijana Džons
Dušana Jovovića neki zovu i srpski Indijana Džons, a neki i veruje da je na putu da nađe srpski zavetni kovčeg.
- Blagosloven sam što sam mogao da se bavim i da vidim neke stvari koje su do tada bile samo u teoriji pominjane. Sigurno je da je potrebna doza avanture u krvi da bi se ovim neko bavio, ali i upornost magarca. Iskreno verujem da je srpski zavetni kovčeg celo Kosovo I Metohija, sa svojim svetionicima kao što su Gračanica, Dečani, Ljeviška, Pećka patrijaršija - kaže on.
Dušan zajedno s timom svetskih stručnjaka već četiri godine aktivno radi na istraživanju i skupljanju podataka o lokacijama i nalazištima ispod jezera i u njegovoj neposrednoj okolini.
Uspeo je i da dođe do dokumenata koja su “izgubljena”. Ukratko, radi ono što niko nikada pre njega nije ni pokušao - istražuje kulturno blago Ibarskog Kolašina, Jerusalima Evrope, kako ga stranci često zovu.
Kaže da se obraćao za pomoć velikom broju naših institucija koje bi trebalo da se bave ovim problemom, ali jedini odogovor koji je dobijao jeste da kod nas nema ni tehnike ni stručnih timova koji mogu takav poduhvat da izvedu, ali ni novca.
Jedino je od EPS-a dobio novac za tri sočiva za kameru bez kojih ne bi bila moguća snimanja.