O JASENOVCU SVEGA JEDNA NEPUNA STRANA U KNJIZI Film o Dari izazvao domino efekat, ko nam piše udžbenike iz istorije i zašto srednjoškolci slabo znaju o srpskom Holokaustu?

Tamo je valjda bio neki logor. Čula sam za ustaše, ali ne znam ko su oni bili. NDH je bila država, ali ne znam koja i kakva.

Jasenovac
Jasenovac, Foto: EPA/ANTONIO BAT

Ovo su neki od šokantnih odgovora koje smo dobili ovih dana od učenika beogradskih gimnazija kada smo ih pitali: šta su tokom školovanja naučili o Jasenovcu. Oni su se, inače, prvi put sa ovom temom sreli u osmom razredu osnovne škole, ta lekcija uči se pred kraj drugog polugodišta u okviru nastavne jedinice "Jugoslavija u Drugom svetskom ratu", a Jasenovcu je posvećena - jedna nepuna stranica.

- Učili smo vrlo malo u osmom razredu, u gimnaziji za tri godine nismo učili ništa, baš mnogo radim istoriju, ali Jasenovac još nismo obrađivali. I ovo malo što sam se setila je zbog filma "Dara iz Jasenovca" koji je ovih dana aktuelan - priča nam A. M., učenica trećeg razreda gimnazije.

Dara iz Jasenovca
Dara iz Jasenovca, Foto: youtubeprintscreen

Da je film "Dara iz Jasenovca" bio povod da se u školi, ipak, progovori o ovom logoru, kaže nam i T. S., učenica prvog razreda jedne beogradske gimnazije, koja je, kako nam kaže, sa roditeljima gledala ovo filmsko ostvarenje reditelja Predraga Gage Antonijevića. 

- Nastavnica srpskog jezika pitala nas je da li smo gledali film i tražila da pričamo o ovome. Koliko znam, tema Jasenovac nas čeka tek u četvrtom gimnazije - navodi ova gimnazijalka, koja je proletos završila osmi razred, a lekciju o Jasenovcu obrađivala, kao i drugi njeni vršnjaci, u okviru onlajn nastave.

NASTAVNICI IMAJU GLAVNU ULOGU

U zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji je nadležan za odobravanje sadržaja udžbenika, kažu da postoji obavezni nivo znanja koje svako dete po završetku osnovne škole treba da zna o Jasenovcu, a na profesoru je da proceni da li mu za to treba jedan ili pet časova.

- Ljudi moraju da shvate da nije bitno koliko nešto ima strana i koliko se časova uči, već koje će znanje na kraju imati učenici - rekao je nedavno direktor Zavoda Zlatko Grušanović.

- Mi smo jasno definisali koje znanje će o nečemu morati da ima svako dete nakon završene škole. Mi to zovemo "ishod" i već tri godine obučavamo nastavnike da se oslobode i da shodno odeljenju sami odlučuju koliko im je časova potrebno za neku lekciju. Tako je i za zločine u NDH i Jasenovac - istakao je Grušanović.

Jedan učenik trećeg razreda gimnazije kaže:

- O Jasenovcu u osmom razredu nisam naučio skoro ništa, sve što znam pričala mi je mama kada smo obrađivali tu lekciju.

A šta je zapamtio?

- Da je to bio koncentracioni logor na teritoriji Hrvatske tokom Drugog svetskog rata i da je u njemu ubijeno mnogo Jevreja i Srba. I ništa više o tome nisam informisan - iskren je ovaj dečak.

Jasenovac
Jasenovac, Foto: EPA/ANTONIO BAT

Petar i Jana iz Šeste beogradske gimnazije:

- Jasenovac je bio ustaški logor u kom su ubijani Srbi i Romi, i ubijeno ih je više od 200.000.

Razliku između ustaša i Hrvata ovo dvoje gimnazijalaca ne prave, pa na pitanje ko su ustaše odgovaraju:

- To su Hrvati.

A ukoliko neki đak, kao što je to slučaj sa D. S., voli istoriju, mora sam da joj se posveti. O Jasenovcu je, kaže, sam pročitao sve što mu je došlo pod ruku i pogledao sve što je našao na internetu. On je, inače, upisao specijalizovano odeljenje za istoriju i sada je prvi razred.

- Kada sam gledao film "Dara iz Jasenovca" bili su mi poznati svi događaji i sve ličnosti prikazane u filmu - kaže nam ovaj budući istoričar.

Logor Jasenovac
Logor Jasenovac, Foto: Arhiva

To što su propustili u osnovnoj školi - neće nadoknaditi u srednjoj. Jer, u udžbeniku istorije za gimnazijalce i učenike stručnih škola Jasenovcu je dat minimalan prostor, odnosno samo je konstatovano da je postojao u okviru priče o progonu i ubijanju Srba na prostoru tadašnje NDH.

SRPSKU ISTORIJU I GEOGRAFIJU PISAĆE SAMO DRŽAVA SRBIJA 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će početkom nedelje podneti inicijativu da samo država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije.

- Srpsku istoriju i geografiju pisaće samo država Srbija - rekao je Vučić za TV Prva.

- Ne može više biti da se uči o Jasenovcu deset minuta na jednom času. Sada neće drugi da tumače našu istoriju. Prema njegovim rečima, film "Dara iz Jasenovca" je važan za naš narod i decu, jer nam deca ne znaju gotovo ništa o Jasenovcu, a političke reakcije o filmu samo potvrđuju da mnogi u regionu i svetu smatraju da Srbe, čim se malo homogenizuju i ojačaju, treba "udariti po glavi i spustiti".

- Važan film za naš narod i decu. Prvo sam se dvoumio, bio za to da nađu nekog velikog filmskog producenta da to postane svetski popularno, a onda sam shvatio da naša deca ne znaju ništa o Jasenovcu - naglasio je Vučić. Dodao je da će biti još sličnih filmova danas se emituje jedan od Svetozaru Miletiću, a snimaće se i film o "Oluji".

- Sve što decenijama nismo radili, sve ćemo da uradimo - rekao je Vučić i dodao da mu je majka rekla da, ako je on bar malo doprineo filmu, to je bio najpametniji način da vrati, da se oduži za spaljene kuće Vučića, za ubijenog dedu. Podsetio je i da je finansiranje tog filma pomogla država, kao što će pomoći i gradnju kompleksa u Donjoj Gradini.

- Zbog manjka informacija u udžbenicima, pojednostavljene slike Jasenovca i malog vremena za izučavanje, deca nisu u stanju da shvate kompleksnost Jasenovca - ocenjuje istoričar dr Bojan Đokić.

- Znanja koja usvajaju su površna, a trebalo bi da budu slojevita. Jasenovac i stradanje stanovništva u Drugom svetskom ratu moraju biti odgovarajući i dovoljno predstavljeni u udžbenicima kako se kod dece ne bi stvarala mržnja, predrasude, stereotipi, revanšizam i šovinizam, nego tolerancija, praštanje i humanost. Sticanje kvalitetnih znanja i formiranje zdravih vrednosnih stavova. To je najbolji put da izbegnemo slično zlo. Jasenovac bi trebalo da se izučava, ako ne kao posebna nastavna tema, onda barem kao posebna nastavna jedinica.

Preživele žrtve logora, Jasenovac 1999. godina
Preživele žrtve logora, Jasenovac 1999. godina, Foto: EPA/ANTONIO BAT

Đokić, koji se bavio analizom udžbenika, kaže da je komparativna analiza udžbenika istorije za osmi razred pokazala ozbiljne nedostatke u tekstovima koji govore o Jasenovcu.

- Iako su činjenice poznate, u tekstovima su prisutne netačnosti, tendencioznosti, procene koje su podignute na stepen aksioma, politizacija, proizvoljna tumačenja, interpretacije koje su sporne ili osporavane, neke činjenice nisu navedene, neke se iskrivljuju, a brojne bitne teme su izostavljene - nabraja Đokić.

- Znanje u udžbenicima treba da bude takvo, da učenici spoznaju pravu prirodu Jasenovca i svu njegovu složenost. To se može postići samo predstavljanjem činjenica do kojih je nauka došla u prethodnih dvadeset godina. Bez prikrivanja, umanjivanja ili preuveličavanja podataka. Danas to nije slučaj.

NAJMANJE POSETA IZ SRBIJE

Prema podacima Javne ustanove, Spomen-područje "Jasenovac" 2019. posetila je 121 organizovana grupa. Od toga 33 su bile iz Hrvatske, a 88 iz okolnih zemalja, najviše 19 - iz Slovenije, 17 iz Italije, 12 iz Amerike i tek na četvrtom mestu - 10 iz Srbije. U Jasenovcu je za to vreme bilo 17 školskih grupa iz Hrvatske i 23 iz drugih zemalja, najviše iz Italije 12. Pre dve godine, takođe, italijanski đaci su imali najviše grupnih poseta - 11, dok su četiri grupe stigle iz Slovenije.

Naš sagovornik kaže da su zahvaljujući bogatoj literaturi, uglavnom poznate činjenice o Jasenovcu. Tvrdi da on nije bio tabu tema u istoriografiji, kako neuki ljudi u javnosti predstavljaju. Samo do 2000. godine objavljeno je više od 2.500 naslova knjiga i članaka koji se bave jasenovačkim logorom. Danas je taj broj prešao 3.000 naslova različitog karaktera.

- Međutim, u udžbenicima istorije postoji problem sa izučavanjem Jasenovca. I on nije novijeg datuma, već postoji od završetka Drugog svetskog rata - kaže Đokić.

Jasenovac
Jasenovac, Foto: EPA/ANTONIO BAT

Zbog čega je obrazovni sistem od 1945. do današnjih dana ovu temu marginalizovao, pitali smo univerzitetskog profesora Dragoljuba Petrovića:

- Bojim se da na ta pitanja racionalnog odgovora nema: komunisti su došli s jedinim ciljem da uništavaju Srbe i nikad nisu dozvolili da se njihovi zločini pominju.

Istovremeno, za današnji sadržaj udžbenika dobar deo javnosti krivicu vidi u tome što izdvačake kuće drže stranci, pre svih - Nemci i Hrvati.

Našu izdavačku kuću BIGZ kupila je pre desetak godina hrvatska "Školska knjiga" čiji je vlasnik hrvatski tajkun Ante Žužul, bivši finansijer HDZ. I izdavačke kuće "Logos" i "Freska" i "Klet" su u vlasništvu Hrvata Ante Žužula i Danijela Žderića i Slovenca Roka Kvaternika. Tako je malo verovatno da će se u udžbenicima koje oni izdaju naći prava istina o Jasenovcu.

Jasenovac
Jasenovac, Foto: EPA/ANTONIO BAT

I Bojan Đokić primećuje da se zbog nedostataka u udžbenicima, u javnosti "otrovna strela usmerava ka izdavačkim kućama".

Međutim, upozorava istoričar Đokić, "treba imati u vidu da akreditaciju udžbenika odobrava država".

- Nije sve u udžbenicima. Veliku ulogu u pravilnom vaspitanju i obrazovanju omladine igra osposobljenost nastavnog kadra da predaje o stradanju ljudi - uveren je ovaj istoričar, koji ima i predlog: "Jedan dobar priručnik namenjen nastavnicima o učenju o Jasenovcu mogao bi da ublaži nedostatke koji se nalaze u udžbenicima".

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi