Evo kada bi trebalo da proverite nivo antitela u krvi, nakon vakcinacije, ali i zašto ne bi bilo na odmet da to učinite

Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da testiranje na antitela može da se obavi posle prve doze vakcine, to jeste naučno važno da se sazna efekat prve doze, ali preporuka je da se građani testiraju dve nedelje nakon druge doze ili kasnije.

Kako kaže, tada se stvara pun imunitet, mogu se očekivati visoke vrednosti antitela, koje će se možda i nakon toga još povećavati, ali to je prvi trenutak kada ima značaja da se uradi. Visoke vrednosti antitela zavise i od vakcine. Kada se prime obe doze, vrednosti antitela zavise od vakcine i imunološkog odgovora pojedinaca.

"Imamo preliminarna istraživanja koja su bazirana na uzorcima lekara, može biti malo drugačije u odnosu na opštu populaciju, jer su lekari bili konstantno izloženi, ima dosta lekara koji ne znaju da li su bili asimptomatski slučajevi", rekla je Gnjatovićeva.

Dobri rezultati za sve vakcinisane

"Dobili smo dobre rezultate za sve vakcinisane, i "Sputnjikom", i Fajzerovom i kineskom vakcinom", istakla je ona.

Prema njenim rečima, kineska vakcina je po konceptu malo drugačija i antitela se stvaraju nešto kasnije. Nakon druge doze počinje intenzivnije stvaranje antitela, kada je Sinofarmova vakcina u pitanju. Taj sporiji imunološki odgovor ima prednost – a to je bezbednost vakcine, i očekuje se da odgovor traje duže.

"Dobri su odgovori za sve vakcine, nakon prve doze Fajzerove vakcine stvaraju se vrednosti antitela koji su u nivou, čak i za Sputnjik, neke teže kliničke slike u prirodnoj infekciji, odgovora koji se javlja u težoj kliničkoj slici", istakla je Gnjatovićeva.

Svaka laboratorija ima svoje referentne vrednosti, a što se tiče INAP-ovog testa vrednost je preko 50 do 100 jedinica.

"Očekujemo, s obzirom da su to nivoi koji se stvaraju i kod teške kliničke slike a za nju smo pokazali da antitela nakon takve bolesti traju mesecima, pa evo i godinu dana, da će imunitet trajati minimum 6 meseci, a nadamo se i mnogo duže", rekla je Gnjatovićeva.

Odgovarajući na pitanje da li su građani zainteresovani da provere antitela, kaže da građani ne treba da žure. "Nama je naučno to značajno, čekamo dve nedelje nakon druge doze, ljudi jedva čekaju da vide šta se u organizmu dešava i možda im je to parametar koliko da se opuste", kaže Gnjatovićeva.

Opuštanja nema dok se ne dokaže da vakcinisane osobe ne mogu biti prenosioci

Ipak, savet je da nema opuštanja. "Sve i da utvrdite da imate antitela, opuštanja nema dok se ne dokaže da vakcinisane osobe ne mogu biti prenosioci virusa", ističe ona.

Ukazuje da mi štitimo sebe primanjem vakcine, ali i dalje moramo da nosimo masku, da poštujemo sve mere, dok se ne dokaže da ne možemo biti prenosioci. Odgovarajući na pitanje koliko će trajati imunitet posle vakcine, rekla je da se očekuje da će, na osnovu stvorenih antitela, to biti minimum godinu dana, ali da će se to pratiti. Na osnovu tendencije da vrednosti opadaju u mesec-dva, može i matematički da se modeluje dužina odgovora.

Od čega zavisi stvaranje antitela

"Više zavisi brzina kada će se stvoriti antitela od konačne količine. Fajzerova vakcina koja eksprimira S protein koji je ključan za stvaranje antitela najbrže će ih stvoriti ali su moguće burnije reakcije pri aplikovanju. Svaka od njih ima svoje prednosti i mane, ruska vakcina kasni za Fajzerom za nekoliko dana, jer je sputnjik DNK vakcina, poruka o sintezi S proteina spakovan je u drugu vrstu virusa, Sinofarm vakcina kasni nekoliko dana u odnosu na rusku, ali u konačnim vrednostima antitela ne očekujemo velike razlike", objasnila je Gnjatovićeva.

Mnogo je važnije koliko će antitela trajati, kada budemo imali te informacije pretpostavlja se da će imunitet koji je stvoren imunizacijom Sinofarm vakcinom trajati najduže, treba imati i to u vidu - to je značajnije od toga da li će se tri dana ranije ili kasnije pojaviti antitela, kaže Gnjatovićeva.

"Moramo da se čuvamo između prve i druge doze jer je moguće da se ljudi inficiraju", kaže ona i dodaje da se antitela stvaraju najranije dve nedelje nakon imunizacije.

O vakcini "Astra-Zeneke"

Kaže da je vakcina "Astra-Zeneke" po konceptu slična "Sputnjiku", u pitanju je vektorska vakcina, informacija o sintezi S proteina spakovana je u vrstu bezopasnog virusa, biće vrlo sličan odgovor i neželjena dejstva kao kod "Sputnjika", to je vrlo kvalitetna vakcina i bezbedna sa malo prijavljenih neželjenih dejstava: kratke nelagode na mestu uboda, kratke groznice, u trajanju od pola dana, dan.

"Astra-Zenekina vakcina je registrovana u EU krajem januara, i kod nas se prihvata ta registracija, ako ne danas, ovih dana počinje vakcinacija. One koje nisu registrovane u EU moraju se dodatno proveravati, kao sputnjik i Sinofarm", ukazuje Gnjatovićeva.

Razmak između prve i druge vakcine u slučaju problema

Odgovarajući na pitanje koliko može da se razvuče period između dve doze ako imamo alergijsku reakciju, kaže da se onda druga doza i ne aplikuje. Ako se razvije klinička slika i obolevanje između dve doze, čeka se da pacijent ozdravi i bude u dobrom stanju da primi drugu dozu.

"Što se tiče Astra-Zenekine vakcine, ona je specifična i kod nje se preporučuje veći razmak između dve doze, između 4 i 12 nedelja, kod nas će biti primenjen princip 12 nedelja između dve doze koliko sam čula, uspećemo da vakcinišemo veliki broj ljudi sa tom turom vakcine", rekla je ona.

Za sve koji su preležali virus, postavlja se pitanje koji nivo antitela je dovoljan da ne moraju da prime vakcinu. Gnjatovićeva podvlači da svaki nivo antitela znači neku zaštitu, što ih ima više pretpostavlja se da će bolje štititi, ali to nije pravilo. Teško je utvrditi, ne postoji neka apsolutna pravilnost.

"Dok god se održavaju vrednosti na tom nivou i ukoliko ne opadaju značajno, nije preporuka da žure sa vakcinom, ako vrednosti naglo padaju pa sa 50 jedinica dođete na 30 u roku od dva meseca, preporuka je da takve osobe prime vakcinu", zaključila je Gnjatovićeva.