Đurđevići iz sela Gornja Trnava imaju na tone šljive. Umesto da je peku u kazanima, smislili su genijalan način da se obogate! (FOTO)

* Iako većina domaćina ne vidi više perspektivu u gajenju šljiva i skoro celokupan rod završi u kazanima, Đurđevići iz sela Gornja Trnava baš u ovoj voćnoj vrsti su se pronašli

* Šljiva im donosi glavnu zaradu tako što je osuše i kao gotov prizvod prodaju i izvoze

* Slobodanovi naslednici, sinovi Marko i Ivan odlučili su da ostanu na imanju i žive upravo od poljoprivrede

„Imali smo manju sušaru koju smo pre četiri godine povećali na kapacitet od pet tona. Sušimo šljivu koju sami uzgajamo na osam hektara. Polovinu roda prodamo u svežem stanju, a drugu polovinu sušimo i to uglavnom sortu Stenlej, koja se pokazala najboljom za ovaj proces, ima dosta šećera“, kaže glava porodice Slobodan Đurđević.

On ističe da su se na ovaj korak odlučili da bi bolje unovčili svoj proizvod i da bi opstali u proizvodnji šljive.

„Morali smo da se suprotstavimo tržištu, koje je sve zahtevnije, sveža šljiva ne može da nam donese zaradu, tek smo tu negde da pokrijemo deo uloženog, dok sušena šljiva ima solidnu cenu. Zaokružili smo proizvodnju na našem imanju i zadovoljni smo, jer od našeg rada živi naša petočlana porodica“, naglašava Đurđević.

 

U proces prerade šljive na porodičnom imanju su uključeni svi, a Slobodanovi naslednici, sinovi Marko i Ivan odlučili su da ostanu na imanju i žive upravo od poljoprivrede.

„Proces sušenja traje od 24 do 28 sati, suši se na toplom vazduhu i struji, temperatura sušenja do 80 stepeni. Počinjemo od 20 avgusta da sušimo i u tome smo nadalje dok se ne završi. Naporan je posao jer se mora voditi računa o svakom detalju, šljiva ne sme da se presuši, to je skupa roba, mora se biti jako odgovoran. Kad počne da se suši dežura se dok se ne završi. Dobra drva i dobra volja i šljiva mora da valja“, rekao je Marko.

Đurđevići suše samo šljivu jer za ovom sušenom voćkom vlada najveće interesovanje, a izvoz ide uglavnom za Francusku.

„Suva šljiva se pakuje u ambalažu od pet, deset kilograma ili manje, zavisno od potražnje, prodajemo na kvantašu uglavnom. Cena je solidna, nalazimo se u tome. Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od 1,8 evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje za suvu šljivu proširiti što bi nama prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman“, ističe Marko.

I njegov brat Ivan krenuo je očevim stopama. Najčešće je zadužen za završni posao a to je vađenje koštice.

„Uz pomoć mašine izbijačice za šljive vadi se koska iz ploda naknadno nakon sušenja pred prodaju radi lakšeg plasmana na tržište. Osušenu šljivu sa 12 odsto vlage rehidriramo radi lakšeg vađenja koštice i boljeg oblikovanja. Vlaga se povrati na 27-30 odsto i tako osvežena šljiva prenoći kako bi se ohladila i osušila i sutradan ide na vađenje koske. Radi se na ručnim mašinama gde mogu raditi dva radnika, postoji klip koji pritiska šljivu a šljiva se postavi na gumicu sa rupom kroz koju izađe koska a šljiva ostane i dobije novi oblik ruže“, objašnjava Ivan i dodaje da jedan radnik za osam časova rada može da izbije od 50 do 100 kilograma šljive.

Bonus video

Oteta maloletna deca Slavice Burmazović vratila su se u Srbiju!