Dragana učestvovala u "sedam minuta užasa", upisala ime u istoriju!

Nakon sedmomesečnog puta do Crvene planete „Istrajnost“ (Perseverence) i i sedmominutnog užasa sletanja, rover se našao na površini Marsa. Uzbuđenje će trajati sve dok rover bude "živ i zdrav". U Nasinom timu jedan od stručnjaka bila je i naša Dragana Perković Martin koja je bila među onima koji su bili zaduženi za radarske sisteme.

„Moj tim je bio zadužen za pravljenje radara koji je proizvodio podatke brzine kretanja vozila do površine Marsa i razdaljine vozila od površine planete, mi smo učestvovali u tih sedam minuta uažasa. Ja sam vodila taj tim i kao jedan od sistem-inženjera koji su bili odgovorni za to kako radar funkcioniše u toku sletanja“, objasnila je Dragana Perković Martin na početku gostovanja u Jutarnjem programu RTS putem Skajpa.

Roveru, koji se nalazi u krateru Jezero, radar, na kojem je Dragana radila nešto više od osam godina više nije potreban. Nakon sletanja, radar odleti i sruši se nedaleko od rovera. Njegov život tada je završen. „Rover ostaje bez radara za spuštanje mada rover na sebi ima drugi radar koji će nastaviti da proizvodi naučne podatke“, istakla je gošća Jutarnjeg programa.

„Istrajnost“ kopa veliku i skupu rupu. Traga za dokazima o nekadašnjem životu na mestu gde je pre oko tri i po milijarde godina bilo vode, kako se misli. „Inženjerski tim koji se bavi roverom proverava da li su svi instrumenti na roveru i njegovi kompjuteri u redu. Za sada, rover nije slao nikakve značajne naučne podatke, ali nam je poslao jednu divnu panoramu koja je fotografisana tokom provera jedne od glavnih kamera koje se nalaze na roveru“, navodi Dragana.

Prema njenim rečima, toliko je hladno na Marsu da voda u tečnom stanju ne može da postoji tamo. Temperatura je veoma niska i kreće se oko minus 50, minus 60 stepeni. Upravo zbog takvih vremenskih uslova i instrumenti i roveri moraju biti opremljeni tako da su otporni na veliku hladnoću. Radio-signal sa Marsa do Zemlje putuje 700 sekundi, što je skoro 12 minuta. Jedan od glavnih ciljeva rovera „Istrajnost“ je da prolazi kroz krater, da traži mesta gde može da vidi zanimljive stene.

„Ljudi na Zemlji će odlučiti koje su stene važne. Rover neće bišiti i kopati jednu rupu, već mnogo više. Kada ljudi na Zemlji odluče da je nešto veoma zanimljiv uzorak, on će biti procesovan u roveru da se vidi od čega se sastoji. Neki od tih uzoraka biće ostavljani u tubama za sledeću misiju koja će doći da ih pokupi i onda ih lansira nazad na Zemlju, ali moraćemo da sačekamo za to“, naglasila je Dragana.

Misija „Istrajnost“ je planirana da traje dve marsovske godine, što je malo više od naše dve godine. Sudeći prema tome kako je „Kjuriositi“ još radi, može da se očekuje da rover koji je upravo stigao na Crvenu planetu poživi mnogo duđe od planirane dve godine.

Atmosfera Marsa glavna prepreka za bezbedno sletanje
Kada o nečemu malo znamo kažemo da smo „pali sa Marsa“, ali bar toliko znamo da je ceo kosmos od istih elemenata, kao i mi sami.

Govoreći o sličnostima i razlikama između Zemlje i Marsa, naučnica je istakla da je na Crvenoj planeti dosta toga drugačije: „Atmosfera je mnogo tanja nego ovde i to je najveći izazov što se tiče sletanja na Mars. Stvari koje sam ja morala da naučim možda i nisu toliko ekstenzivne što se tiče Marsa, ali morali smo da naučimo kako da se ophodimo sa tom atmosferom, kako da kreiramo sekvencu koja traje sedam minuta i koja je potpuno automatska – kad jednom krene sletanje, ljudi na Zemlji samo posmatraju podatke koji se šalju sa Marsa“.

Ovo je peti rover koji je Nasa spustila na Mars. Stručnjaci svaki put nauče nešto novo i ta znanja koriste u sledećoj misiji koja treba da sleti na Crvenu planetu.

„Ovo će biti prvi put da neka svemirska agencija pokušati da poleti, da podigne neku letelicu na nekoj drugoj planeti. Nikada to nismo pokušali, ni pomišljali da je to moguće sve do ove misije. To će biti roverov prvi prijatelj koji će, nadamo se, moći da fotografiše rover sa neke visine. Iskreno se nadam da će taj helikopter, ako bude radio kako treba, možda moći da poseti mesto gde se srušio naš radar i da nam pošalje neke slike“, kaže Dragana.

U Američku agenciju za istraživanje svemira Dragana Perković Martin, kako kaže, stigla je igrom slučaja.

„Ovde, u Jet Propulsion Laboratory, sam već poslednjih 13 godina. Došla sam odmah posle poslediplomskih studija koje sam završila 2008. godine na Univerzitetu u Masačusetsu. Pre toga studirala sam elektrotehniku na Univerzitetu na Malti gde sam išla i u srednju školu“, priča naučnica i dodaje da je pre odlaska na Maltu išla u 10. gimnaziju u Beogradu i Osnovnu školu „Jovan Dučić“.