Došao je iz Holandije u Srbiju, kupio staru kuću, pokrenuo firmu i zida apartmane! Sada ima SAMO JEDAN CILJ! (VIDEO)

- Vi Srbi mnogo gledate televiziju, a toliko je lepe prirode oko vas - nasmejan će vam već pri prvom susretu reći simpatični Holanđanin Albert Herings koji je već godinama, nekako pomalo i jedan od nas.

 

Ili, još bolje, neko od koga možemo da učimo kako da volimo sopstvenu zemlju, kao da je potrebno da izdaleka dođe neko kako bi nam pokazao koliko je Srbija lepa i koliko bismo mogli, samo da većina nije pritisnuta svakodnevnim brigama, u tim lepotama i da uživamo, piše portal "Krug".

- Došao sam ovde sa jednom prijateljicom. Slušao sam i ranije o Srbiji, a kada sam prvi put došao u Kamenicu, osetio sam neopisiv mir. Vrlo brzo ovde sam kupio staru kuću, a sada je širim i preuređujem po svome, to je cela moja priča - kaže Albert.

Otkriva da, kad god ljudi u Srbiji čuju da je iz Haga, kažu: "A, pa ti si iz 'male Srbije!'"

- Znam da je to zbog Međunarodnog suda pravde u Hagu, jer je u haškom zatvoru mnogo Srba čekalo suđenje pred Tribunalom, ali mi u Holandiji smo tako malo znali o tim događajima. Vi ste sve to puno pratili na vašim televizijama, a u holandskim medijima o tome se vrlo malo znalo - kaže Albert kojeg od penzije deli nekoliko godina.

Planira da za to vreme, u selu pored Kraljeva završi izgradnju apartmana, koje pravi isključivo od prirodnih materijala: hrastvog drveta, kamena, prirodnih cigala, mermera. Noćenje i doručak, to je usluga koju planira da pruži gostima (najviše računa na penzionere iz Evrope, kao i prevoz turista za izlete širom Srbije: posete manastirima, banjama, okolnim planinama. U nekoliko apartmana moći će, kaže, da bude smeštena grupa od 20-ak turista. Na pitanje zašto je odabrao baš Kamenicu, Albert odgovara:

- Ovde je sve toliko lepo! Ako u Kraljevu ima magle, u Kamenici sija sunce, nikada nisam video maglu u ovom selu. Mikro klima koju ima Kamenica je božanstvena. Ovde ispred kuće žubori potok, cvrkuću ptice, predivna planina Goč je na desetak kilometara, blizu su i Vrnjačka Banja, manastir Žiča, brojni drugi srpski manastiri i crkve - pojašnjava Holanđanin.

U svojoj zemlji, kaže, ima more, al nema brda i planina koje voli. Obišao je, tokom prethodnih decenija, mnoge svetski poznate plaže Kube, Španije, Grčke, ali što je stariji sve više želi da bude u dodiru sa prirodom, da oseća njen mir, talasanje i puls reka i potoka, a ne gužvu i brujanje automobila.

Voli srpsku hranu, posebno roštilj, ali smatra da je hrana u Holandiji raznovrsnija.

- U Holandiji ima puno stranaca koji su sa sobom donosili jela i ukuse svojih kuhinja. Čuvene su indonežanska, italijanska, španska i mnoge druge. Zato je izbor hrane bogatiji u mojoj domovini, ali sam siguran da će turisti iz Evrope obožavati srpski roštilj - očekuje Herings, navodeći da mu učenje srpskog jezika nije lako išlo.

Nije pohađao zvaničnu školu za učenje srpskog jezika, samo je pokušavao da komunicirajući sa ljudima u selu što više nauči, a danas mu je, kaže, najvažnije da oni sa kojima priča razumeju njega i da on razume njih.

- Ponekad se služim i rečnikom. Sada je malo lakše, jer sve više vremena provodim u Srbiji, ali je u početku, kada sam u Kamenici tokom godine mogao da provodem samo po četiri nedelje svog godišnjeg odmora, bilo baš teško. Učio sam, mnogo je težak srpski jezik. Kada iz Holandije, pred svojim prijateljima tamo, razgovaram na srpskom sa ljudima iz Srbije, moji sunarodnici ne mogu da razumeju ama baš ništa i liči im na ruski jezik - nasmejano pojašnjava naš sagovornik, pojašnjavajući da kuću gradi dinamikom koju mu sredstva dozvoljavaju.

Ne žuri nigde, kaže, a taman i da izgradnja potraje narednih tri do pet godina, smatra da nigde neće zakasniti. Srbi i Holanđani su, navodi, vrlo slični po karakteru, ali su Srbi prisniji.

- Svaki Srbin će vas i kad treba samo poslovno da sarađujete pitati kako vam je porodica. Sedeće sa vama deset minuta, pretresati razne teme, a Holanđani su orijentisani na biznis, idu direktno. Tu vidim naše najveće razlike, sve ostalo vrlo je slično - smatra Albert.

Kamenicu ne bi menjao ni za jedno drugo mesto u Srbiji.

- Volim srpsku arhitekturu, gradovi su lepi, ali meni je sada potrebnija priroda. Toliko je lepa priroda u Srbiji, i Šumadija je divna. Čuo sam da ima još Holanđana koji dolaze u Kamenicu, ali biće ih puno tek kada budu počeli da dolaze kao moji gosti. Ovako lepa brda, otok i reku ispred kuće nemamo u Holandiji. Srbija liči na Austriju, ali tamo je sve "pod konac", a ovde je lepše, prirodnije - kaže Herings.

Kada bude u penziji, planira da u Srbiji provodi devet meseci godišnje, a tri u Holandiji, gde mu žive sin i kćerka sa prodicama. Do tada će i poslovno sarađivati sa Srbijom, jer sada, zajedno sa jednim prijateljem u Srbiji ima malu trgovačku firmu preko koje sa Holandijom trguje građevinskim materijalima.

- U mojoj zemlji postojao je nekada trend da su ljudi iz sela želeli da idu u grad, a sada se sve promenilo - svi žele nazad, na selo. Tako će za 10, 20 godina biti i kod vas, ali za to će morati da postoje preduslovi: bolji putevi, jača struja, dostupan internet, dobar vodovod i kanalizacija. Bogatiji će tada i u Srbiji, kao sada u Holandiji, živeti na selu, a ne u gradu – prognozira sagovornik.

Video je Albert, kaže, da u Kamenici još ima, posebno starijih meštana koji imaju samo poljski toalet u dvorištima, a ne i kupatilo u kući, ali je mnogo više onih koji su u selu napravili luksuzne vikendice planirajući budućnost.

- Ima i onih koji se muče u gradu, a ovde u selu imaju lepe kuće i još žive roditelje. To je do vas, moje je mišljenje da, kad odu u penziju, ljudi treba da se vrate na selo da uživaju u ovoj lepoti. Mnogi o tome ne razmišljaju, a trebalo bi - smatra sagovornik.

Najbolji njegov prijatelj je Žiko Milašinović iz Ribnice, otac njegovog najbližeg komšije. On ga je i upoznao sa istorijom kameničkog kraja i postojanjem tzv. Rižine pruge, kojom su nekada sa Goča dopremana stabla u Kraljevo.

 

- Zahvaljujući mom prijatelju, Kamenica sada ima i Muzej Rižine pruge koji čuva sećanje na to davno vreme pre Drugog svetskog rata, kada su tom trasom prabacivana drva sa Goča u grad. Osim fotografija i originalnih stvari iz tog doba, nažalost - pruge više nema, ali od te priče može da se nastavi divna turistička atrakcija poput Šarganske osmce na Mećavniku - očekuje Holanđanin.