"Moj otac je rekao - Jedino se ovaj komad neba na svetu zove Srbija, a mi smo Srbi"

- Volim raštan sa suvim mesom, ali ga ne spremam ja, jer moj tata je pravi majstor za to čuveno hercegovačko jelo - priznala je doktorka.

Pored lepote koja brzo upada u oči, još jedna od tema vezanih za život ove naučnice bilo je i njeno odrastanje tokom rata u Bosni. Kako je navela, Dariji je to najteža životna uspomena.

- Iako sam rođena u Sarajevu, ja sam Hercegovka - sto odsto. Tata Bogdan potiče iz mesta Baljci, kraj Bileće. Roditelji su mu preminuli kad je bio mlad. Deda se zvao Milan. Majka Vesna rođena je u Sarajevu, ali njeni Pašići su iz Hercegovini - počela je svoju životnu priču Darija koja ima i tri godine mlađeg brata Bojana, koji je završio Elektrotenhički fakultet i suprug je ministarke pravde Nele Kuburović.

- U drugom polugodištu drugog razreda gimnazije sam napustila rodni grad. Brat i ja otišli smo u Bileću, kod očevih, a on i majka su ostali u Sarajevu. Nismo ih videli dve godine. Često se danima nismo ni čuli - prisetila se teških dana Kisić Tepavčević.

- Roditelji su me dobili dok su bili na fakultetu. Ne znam koje su tajne metode vaspitavanja primenjivali, pa smo brat i ja bili dobra deca. Da znam, primenila bih isto na svoju ćerku. Mislim da je suština u tome što nam nisu postavljali pravila, nisu nas muštrali ni kažnjavali, već su nam davali prividnu slobodu da možemo sve što hoćemo. S tim što smo i mi odlično znali gde su granice - rekla je Darija.

Šišali su me na kratko

Doktorka je istakla da joj je bujna i prelepa kosa još od malih nogu pravila probleme.

- Majka i otac nisu znali šta će s tolikom kosom, pa im je jedino rešenje bilo da me redovno šišaju na kratko. Sve dok sama nisam počela da održavam frizuru. Tako da ne mogu da se pohvalim uvojcima i kikama iz tog životnog perioda, samim tim ni da me je neki dečak čupkao kako bi mi stavio do znanja da mu se sviđam - rekla je doktorka.