ALARMANTNI PODACI Đaci posle korone neće znati ni da beknu

Srpski đaci ni dosad nisu briljirali u znanju, a posle epidemije koronavirusa gotovo polovina petnaestogodišnjaka koji umeju da čitaju i pišu neće razumeti šta su pročitali, niti će umeti da prepričaju tekst, odnosno biće ocenjeni kao funkcionalno nepismeni, ukazuje izveštaj Svetske banke.

Škola
Škola, Foto: Alo!/ Dejan Briza

Od svih zemalja Zapadnog Balkana, Srbija je pre epidemije ostvarivala najbolje rezultate - imali smo 38 odsto funkcionalno nepismenih učenika. Nažalost, taj broj, korona će, kako se navodi u izveštaju Svetske banke, povećati za deset odsto, odnosno svaki drugi učenik u Srbiji neće biti sposoban da razume i reprodukuje pročitano. Posledice će se najviše osetiti na Kosovu, sa 78 odsto funkcionalno nepismenih petnaestogodišnjaka, a malo bolje kotirani nakon korone su učenici u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori sa nešto više od 50 odsto funkcionalno nepismenih.

- Mada je pristup televiziji široko rasprostranjen u državama Zapadnog Balkana, ovaj medij nije dovoljan za kvalitetnu nastavu… Nastava putem interneta ima potencijal da bude daleko interaktivnija od televizijskog emitovanja, ali njena delotvornost zavisi od pristupa digitalnim uređajima i internetu, kvaliteta sadržaja i digitalnih veština nastavnika - navodi se, između ostalog, u izveštaju.

Kad je reč o internetu, u izveštaju stoji da, u proseku, oko 60 odsto domaćinstava na Zapadnom Balkanu ima pristup internetu brzine koja zadovoljava preduslove za elektronsko učenje.

- U proseku, jedna desetina domaćinstava na Zapadnom Balkanu u kojima žive učenici ne poseduje računar… Pored ograničenog pristupa internetu, upitni su i dostupnost i kvalitet digitalnog sadržaja… Roditelji, koji su sada faktički nastavnici, nemaju uvek ni sposobnosti niti vremena da pomognu učenicima. Primera radi, procenat odraslih sa barem osnovnim digitalnim veštinama je u Srbiji do 46 odsto, dok je preko 70 odsto u zemljama poput Nemačke i Danske - stoji u izveštaju.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za „Alo!“ da će procenat funkcionalno nepismenih petnaestogodišnjaka sigurno biti veći nakon korone.

- Lako je porediti se sa Kosovom, Severnom Makedonijom ili Albanijom, treba se porediti sa naprednijima. Kada je počela nastava na daljinu, lično sam insistirao i podneo zahtev Ministarstvu prosvete da se sprovede anketa među đacima kako bi se videlo koliko ih ima računar i internet, i da se onima koji nemaju, to obezbedi kako bi mogli da prate nastavu. S druge strane, prosek starosti prosvetnih radnika je 51 godina, što znači da mnogi od njih imaju osnovno poznavanje rada na računaru. A ako ima mana kod nastavnika, to se oseća kod đaka - ističe Antić.

On naglašava da je Srbija zrela za ozbiljnu reformu obrazovanja jer smo, kako ističe, odavno dotakli dno.

- Nama đaci upisuju srednje stručne škole, naročito trogodišnje, a da ne znaju ni tablicu množenja, kao ni azbuku. I zamislite, neko u osnovnoj školi uredno prima platu, a da osam godina ništa ne nauči đaka. U trogodišnjim stručnim školama funkcionalna nepismenost ide i do 80 odsto. Ali, tome se mora stati na put - ističe Antić.

Srpski đaci idu kraće u školu

- Da bi se omogućilo emitovanje obimnog televizijskog nastavnog materijala, značajno su skraćeni kako gradivo tako i sami časovi.

- I pre izbijanja pandemije, broj nastavnih sati po školskoj godini za obavezne nastavne planove i programe bio je relativno mali u poređenju sa susednim zemljama, članicama EU.

- U normalnim okolnostima nastava za učenike koji redovno pohađaju školu na Zapadnom Balkanu trajala je između 110 i 200 sati kraće nego za njihove vršnjake u Evropi, što predstavlja između 4 i 7 nedelja nastave manje u toku jedne školske godine od proseka EU.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi