Deka Vukomir iz Ivanjice 3 dana pešači po 20 kilometara kroz smetove, a kad vidite zbog čega, ZAPLAKAĆETE!

On će tako i sutra i prekosura preći istom maršrutom, sa novim paketima hrane, pa onda autobusom u prestonicu.

- Navikao sam ja, nije mi teško, umeo je ovde sneg da napada i preko metra. Zovu me iz Beograda da pitaju kako sam, ja se nasmejem i kažem da ne brinu - priča ovaj super deka iz ivanjičkog kraja.

Sneg je kaže njima normalna pojava, a da pešači može još, naručito kada su ovakvi povodi u pitanju.

- To je meni milo i toplo oko srca, sav bi led okolo mogao da istopim - priča ovaj simpatični starac sa osmehom na licu.

Od dede Vukomira mnogi bi imali šta naučiti. Posvetio se životu na selu, bez stresa i tenzije. Sneg u januaru, priča on, normalna je pojava pa mu nije jasno oko čega se diže tolika galama.

Decenijama je pešačio, radio razne poslove, a nikada u životu kod lekara nije bio. Ne zna kako je to kada neko dobije temperaturu.

Nikad nisam bio bolestan

- Ja lekaru ne idem, nemam razloga jer nikada bolestan nisam bio. Svaki dan sam pešačio 10 kilometara čitavih 28 godina do posla i toliko u povratku. Kad stignem kući, malo odmorim, pa onda opet prionem na posao oko stoke i domaćinstva. Bio sam kuvar u školi, čitav radni vek sa decom, pokazalo se da su oni najbolji lek - kaže deda Vukomir.

Da im dođem kako običaji nalažu

Ovaj vremešni starac živi sa suprugom u udaljenom ivanjičkom zaseoku. Malo je ljudi ostalo u ovim ruralnim područjima i to su mahom staračka domaćinstva.

- Snalazimo se kako znamo i možemo u ovim godinama. Decu smo hvala Bogu ispratili njihovim životnim stazama i najviše nam dušu ogreje neki njihov uspeh. Pitate da li mi je teško da pešačim 20 kilometara do Kušića i nosim ove pakete? Pa naravno da nije jer sam presrećan što su se sin i snaja skućili i što mogu da im dođem na naselje, domaćinski, kako to naši običaji nalažu - kaže Vukomir kome ovi kilometri u 72. godini, po snegu i mrazu, nisu ni dugi, ni naporni.