Dane je imao 13 godina kada je 10 pilota palo u Jugoslaviju, krenuo je u OPASNU VOJNU AKCIJU!

Ovaj sada već star čovek je kao dečak junački otišao u opasnu zonu koja je bila okružena ustašama kako bi spasio Amerikance jer kako kaže, ne pravi razliku između ljudi.

Naime, Dane, 88-godišnji penzionisani magistar šumarstva danas 75 godina od događaja koji je zauvek obeležio njegov život evocira svoja sećanja na taj sudbonosni događaj u kojem je kao 13 - godisnji dečak učestvovao čistog i neiskvarenog dečačkog srca sa iskrenim namerama da pomogne isto tako mladim ljudima da se vrate svojim porodicama.

On je bio apsolutno nesvestan u svojoj dečačkoj percepciji opasnosti i rizika u koji se upušta i da on i dan danas u svojoj skromnosti nije svestan veličine svog herojskog podviga spasavanja 10 pilota u okruzenju ustaških crnokošuljaša i nemačkih nacista.

- a smatram da je to bila sveta i ljudska obaveza da pomognem ljudima u nevolji i da sam osvetlio obraz pred Bogom, svojom porodicom, ali i potomcima - objašnjava Dane.

Teška je i potresna sudbina njegove porodice u nadolazećem ratnom vihoru.

Naime, početkom uspostave ustaške vlasti 1941. godine u Hrvatskoj, Danetov ujak, Petar Trbović predratni zandar zaklan je i sa iskopanim očima bačen u jamu u okolini Ogulina, a to je bio jedan od povoda da se Danetova braća od stričeva Gojko Trbovic kasnije komandant partizanske brigade i Đuro Trbović koji je kasnije poginuo i proglašen narodnim herojem Jugoslavije zajedno sa ostalim članovima porodice i meštanima Dreznice organizuju u pružanju otpora ustaškoj tiraniji i okupatorima.

- Bio je lep i sunčan dan tog 25. avgusta 1944. godine, kada je američki bombarder B-24, br.356, eskadrila 459 iznenada preleteo iznad glava meštana tadašnje slobodne teritorije zvane Partizanska Dreznica.

Prvo se video dim iz jednog od motora, a zatim su počeli da iskaču padobranci jedan po jedan, tačno njih desetorica, priča Dane i dodaje:

Avion se zatim u padu zabio u obližnje brdo, članove posade su skupili meštani kojima su potom objasnili da su bili u akciji bombardovanja naftnih polja u Rumuniji i da su imali karte sa ucrtanim slobodnim teritorijama i da su zato pad aviona usmerili u to područje, objašnjava on.

Naime, u tom trenutku u Dreznici je bila samo civilna vlast jer su partizani iz tog područja bili u drugim "akcijama", negde u Lici.

Danetov stric, Aleksa Trbović, tadašnji odbornik u civilnoj vlasti određuje tada dečaka od 13 godina kao mladog člana SKOJ-a za ovaj zadatak jer se odlično snalazio sa konjima i zaprežnim kolima.

Zato, on je u ranim jutarnjim satima sledećeg dana trebao da prebaci članove američke posade u 37 kilometara udaljeni Partizanski štab u Mrkopalju. Ujutru su se okupili, a jednog pilota su "polegli" u zaprežna kola jer je imao povređenu nogu, a ostali su pešačili.

Dane se seća da si momci bili veseli i raspoloženi jer kako kaže, verovatno nisu bili svesni u kakvu su "avanturu upali". Dane je dobio kartu koju i danas čuva sa rutom kojom su trebali da prođu neopaženo kroz teritoriju koju su kontrolisali i kojom su patrolirale ustase i Nemci.

- Put nas je vodio preko planine Bjelolasice i srećom posle 12h putovanja u večernjim satima stigli smo u partizanski štab u Mrkopolj gde su pilote preuzeli partizani. Nisu stigli ni da se pozdrave već su otišli u meni nepoznatom pravcu i tada sam ih video poslednji put, objašnjava sa setom Dane.

Dane je tada prvi put posle četiri godine prespavao u pravom krevetu pošto mu je kuća nekoliko puta bila u potpunosti spaljena tokom rata. Sutradan se istim putem kojim je došao, vratio živ i zdrav svojoj porodici.

Posle sam saznao od partizana da su još dve američke posade bile oborene, ali da su piloti pali u ruke ustašama, pa se o njihovoj sudbini ne zna ništa, priznao je Dane.

Članovi posade koje je Dane spasio, prebačeni su 31. avgusta u Sloveniju, a zatim odatle u Italiju. U želji da sazna da li je neko od deset članova posade živ, Dane 2008. godine piše SAD ambasadi sa željom da ako ima živih pilota želi da ih primi u svoju kuću i ugosti ih kako dolikuje.

Deset godina kasnije 2018. godine pukovnik John.T.Cappello, predsednik "The Halyard Mission Foundation" koja se ujedno bavi i istraživanjima o preživelim učesnicima spašavanja američkih pilota kontaktira Daneta i uručuje mu plaketu u znak zahvalnosti kao jedinom živom učesniku spašavanja deset američkih pilota.

Iako je mnogo rizikovao, ne kaje se, i da može opet bi ugrozio život za njih.

Danetova priča je obišla svet i sada nam on ponosno prepričava sve detalje tog umalo kobnog pada sa vojnike. Međutim, tada on je direktno stavljao "u torbu svoju glavu" bez imalo oklevanja.

Dane je takođe ponosni član udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije 1941-1945.

On je po zanimanju inženjer šumarstva i po Dekretu države je išao i na Kosovo gde je živeo 21 godinu.

- Živeo sam u Prizrenu jako dugo i mogu vam reći da mi je tamo bila "milina". U ono vreme i da je sve ostalo onako kako je bilo, svi bi Albanci glasali za Srbe, ovo se ne bi dešavalo. Dolazili su kod mene u goste, zajedno smo tugovali, slavili sve, bili smo prave komšije, priča iskreno za kraj Dane.