Čišćenje duše i tela: U subotu počinje Božićni post

Ovo četrdesetodnevno uzdržavanje od hrane i pića, ali pre svega od ružnih misli i dela, svake godine traje od 28. novembra do 06. januara. U tom periodu život jednog hrišćanina prilagođava se pravilima koja njegovu dušu i telo treba da pripreme za veliki praznik i sjedinjenje sa Gospodom.

Kako kaže Srpska pravoslavna Crkva, život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički, što znači da se barem povremeno treba odreći nekih zadovoljstava. Na taj način čovekovo biće oslobađa se greha i, uz Božju pomoć, sjedinjuje se sa Gospodom. Zato post ima veoma važnu ulogu u životu vernika.

Hrišćani tokom godine poštuju nekoliko postova. Postoje Božićni, Vaskršnji, Petrovski, Gospojinski, beli mrs, dva Krstovdanska i post na dan Usekovanja glave Svetog Jovana. Kada su u pitanju pravila ishrane, postoje razlike među postovima, međutim, za sve je zajedničko da nema razloga postiti u hrani, ako se ne posti i duhovno. Ovo pravilo utvrdio je još Jovan Zlatousti, koji je verujućem narodu poručio:

- Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, išao sam u gruboj haljini; nego kaži da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje – govorio je svetitelj.

Kako je za „Alo!” objasnio protođakon Ljuba Ranković, svaki vernik koji želi da posti pre svega treba da se uzdrži od loših misli i da u sebi neguje hrišćanske vrline, a tek onda da razmišlja o hrani.

- Onaj koji posti treba se uzdržati od svakog zla, neprijateljstva, svake nepravde. Treba da pomaže drugima, da bude dobar i blag prema ljudima, da daje milostinju nejakima, ali i da deo dana provede u molitvi i zahvalnosti Bogu. Tek tada, kada bude u miru sa sobom i drugima i kada oseti zahvalnost Bogu za sve što ima biće mu lako i neće ni primetiti da posti u hrani – objašnjava Ranković.

Tokom 40 dana Božićnog posta sredom i petkom se jede hrana pripremljena na vodi, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino. Subotom, nedeljom i na praznik Vavedenje presvete Bogorodice jede se i riba. Najstrožija pravila posta važe tokom poslednje nedelje pred Božić, kada bi vernici trebalo cele nedelje da poste na vodi, a posebno na Badnji dan.

Post na vodi podrazumeva unošenje sirove hrane, kao i namirnica pripremljenih kuvanjem i pečenjem, bez ulja, dok post na ulju pruža mnogo više mogućnosti kada su izbor i priprema hrane u pitanju.

Sutra, 27. novmebra, dnevne novine „Alo!” poklanjaju vam kalendar posta.