Čeka nas PAKLENO VREME, osveženja neće biti ni noću!

Tropska vrelina koje smo željni samo dok smo na "morskome plavom žalu" neće tako skoro prestati, ali će krajem ovog i početkom idućeg meseca biti "prošarana" osveženjima, kišom i pljuskovima, sličnim onima koji su nas iznenađivali tokom jula.

O tome kakav nas avgust čeka, hoćemo li imati nalete visokih temperatura i kada možemo da računamo na promenljivo vreme i osveženje, za Telegraf.rs priča meteorolog Marko Čubrilo.

- Bez obira na to što će ovaj mesec početi "žestoko" kad su temperature u pitanju, oko 4. avgusta, odnosno početkom sledeće nedelje, doći će do prolaznog osveženja uz grmljavinu i pljuskove, a temperature će opasti za oko 6 stepeni Celzijusa u proseku - navodi Čubrilo.

Kako ističe, pre toga ove nedelje u četvrtak, a posebno u petak, tj. poslednjih dana jula, biće jakih lokalnih pljuskova i lokalnih nepogoda ponegde.

- Za vikend, odnosno prva dva dana avgusta, ostaće toplo ali malo svežije u odnosu na ove dane, uz maksimume uglavnom do 30 stepeni Celzijusa. Do subote će, pak, maksimumi uglavnom biti od 32 do 35 stepeni - naglašava Čubrilo.

RED KIŠE, RED SUNCA

Osveženje koje stiže oko 4. avgusta potrajaće dva, tri dana posle čega nas ponovo čeka određeno otopljenje, kako prognozira Čubrilo.

Ipak, naglašava, ono će biti umereno i maksimumi bi uglavnom trebalo da se kreću do 31 stepen Celzijusa.

- Postoji određena verovatnoća još jednog osveženja negde oko 13. avgusta - dodaje naš sagovornik.

Od polovine avgusta vreme će više će ličiti julskom, uz nestabilnije vreme praćeno pljuskovima.

- Drugi deo meseca deluje znatno promenljivije i sličnije julu ove godine uz česta naoblačenje, kišu i pljuskove sa temperaturama uglavnom oko ili malo ispod proseka, bez nekih dužih naleta visokih temperatura - kaže meteorolog.

Kako objašnjava, ovakav trend razvoja vremena bi ovaj avgust temperaturno verovatno svrstao negde oko prosečnih vrednosti, dok bi on padavinski trebalo da bude oko prosečnih vrednosti ili malo iznad proseka, ali uz velika lokalna odstupanja tamo gde bude jačih nepogoda.

- S obzirom na to da se pouzdanost dugoročne prognoze bitno smanjuje sa intervalom koji ona obuhvata, sve informacije preko dve nedelje su podložne promenema i najbolje je pratiti redovne, dnevne izveštaje - zaključuje Čubrilo.