Laloške crkve niču nasred Petrovaradinske tvrđave (VIDEO)

- Izložba "Poetika novosadskog artefakta" je priča o varoši u kojoj je, za razliku od evropskih prestonica, u kojima je bujao nacizam i nacionalizam, imala 24 četiri nacije koje su složno živele. Zapravo, ovaj umetnički koncept dovodi nas do zaključka da su naši preci imali evropske vrednosti sto godina pre Evrope - rekao je za Alo.rs autor ovog projekta, čuveni novosadski ili jugoslovenski likovni umetnik Branislav Radošević.

Da li ste bili u "Galeriji ITD"?

Ovu neobičnu izložbu u "Galeriji ITD" na Petrovaradinskoj tvrđavi čini 25 slika na platnu velikog formata (140x100) ređenih kombinovanom tehnikom na slikarskom platnu i španovane na blind ramove. Cilj projekta je postavljanje umetničke teze da se jedan grad, koji je nastao i razvijao se kao multikulturalna, multikonfesionalna i multinacionalna zajednica, s pravom može smatrati svojevrsnim pretečom vrednosti za koje se zalaže današnja Evropa. A tom gradu i njegovim građanima obećavali su da će biti deo Evrope.

- Izložba je jedna mala priča o isčezlom gradu, o Novom Sadu, ali i o precima. To je jedan konceptualni projekat urađen u maniru impresionista samo da bi se pokazao duh vremena i atmosfera u kojoj su Novosađani gradili jermensku, jevrejsku, avengelističku, kataličku, provoslavnu, protestantsku ckrvu... Ovo je priča i o varoši koja je imala železničku stanicu, uličnu rasvetu, električnu centralu, tramvaj u isto vreme kada i evropske prestonice - rekao je Branislav Radošević, podsećajući da je Novi Sad još početkom prošlog veka imao i luku, pa su njegovi građani već 1902. godine lađom mogli da putuju do Beograda, Beča ili Budimpešte.

 - Govoreći o kulturi sećanja mi pričamo o nekim vrednostima, o nekom spokojstvu, ležernosti laloške prašine u njenom glavnom gradu Novom Sadu koji je u to vreme zbog svoje naprednosti dobio nadimak Srpska Atina - rekao je Branislav Radošević.

 .