Beogradska Arena: Od svetskih i evropskih prvenstava, preko takmičenja u ekstremnom moto sportu, do koncerata Miroslava Ilića i Leonarda Koena

Beogradska arena (iz sponzorskih razloga poznata i kao Štark arena, ranije Kombank arena) višenamenska je dvorana na Novom Beogradu namenjena za sportske, kulturne, zabavne, izložbene i druge manifestacije. Građena je od 1991. godine, da bi upotrebnu dozvolu dobila tek 1. oktobra 2007. godine, a počelo je ovako: FIBA je 1989. poverila Beogradu da organizuje Svetsko prvenstvo u košarci 1994. uz uslov da se sagradi nova dvorana za košarku.

Gradska vlada je odmah raspisala konkurs za najbolji dizajn nove dvorane za koju je predviđeno da može da ima kapacitet od 20.000 mesta za sedenje.

Kao najbolje rešenje za arenu odabran je projekat arhitekte Vlade Slavice iz Energoprojekta. Između ostalog i zato što će u budućem objektu, pored sportskih susreta moći da se izvode i koncerti, održavaju kongresi i sajmovi. Blok 25, u kome je predviđena gradnja, je ispunjavao sve uslove: povezanost gradskim saobraćajem sa svim delovima grada, neposredna veza sa auto-putem, blizina železničke i buduće metro stanice, mogućnost parkiranja većeg broja vozila. Međutim, Ujedinjene nacije su 1992. godine uvele sankcije tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i radovi, u kojima je učestvovala i američka kompanika HOK, su prekinuti. Tadašnja SRJ je tokom 1993. prošla kroz period hiperinflacije, a zbog sankcija i ratova u zemljama bivše Jugoslavije, FIBA je oduzela Beogradu domaćinstvo svetskog prvenstva.

Radovi na Beogradskoj areni su ponovo započeti 1998. kada je Beograd bio odabran za domaćina Svetskog prvenstva u stonom tenisu 1999. Još jednom je Jugoslavija izgubila pravo da organizuje takmičenje zbog NATO bombardovanja Srbije.

Arena je zvanično otvorena 31. jula 2004. godine održavanjem košarkaškog turnira Dijamantska lopta 2004. Od tada su u njoj održana evropska prvenstva u košarci, odbojci, stonom tenisu, džudou i svetsko prvenstvo u karateu, ceremonije otvaranja i zatvaranja, kao i košarkaški mečevi tokom Univerzijade u Beogradu, Pesma Evrovizije 2008. i mnogi drugi koncerti, sportske manifestacije, politički skupovi itd.

Štark arena ima površinu od 48.000 m², raspoređenih u šest etaža. Kapacitet arene u osnovnoj konfiguraciji je 18.386 gledalaca mada na nekim događajima može da primi do 25.000 gledalaca. U dvorani je i 68 luksuznih loža, koje mogu da prime 768 posetilaca, VIP salon sa 38 mesta koji se može koristiti i za konferencije za štampu.

U dvorani se mogu održavati takmičenja u boksu, košarci, tenisu, borilačkim sportovima, rukometu, malom fudbalu, umetničkom klizanju, atletici, gimnastici, vaterpolu i konjičkim sportovima.

Parking oko dvorane je kapaciteta 4.800 vozila ali se smatra da je nedovoljan za najveće manifestacije i planira se rešavanje ovog problema.

U septembru 2005. godine održano je Evropsko prvenstvo u košarci. Strogi zahtevi FIBA-e su u potpunosti ispoštovani (povezan je semafor sa serverima FIBA-e u Minhenu kako bi se rezultat automatski prenosio preko Interneta, a video-signal na TV mrežu, prvi put je instalirana i nova oprema za merenje vremena...). Korišćena oprema je košarku uvrstila u elektronski zahtevnu igru u kojoj su sve važne informacije sakupljane u jednom računaru koji je preko optičkih kablova te informacije prosleđivao u glavni server. Ovaj događaj je bio veliki test za budući rad Beogradske arene.

U Areni su održani i mnogobrojni koncerti raznih domaćih narodnih pevača, poput Miroslava Ilića, Saše Matića i mnogih drugih, ali u njoj su svirali i Leonard Koen, Džo Koker, Džipsi Kings, Rijana, Leni Kravic, kao i čuveni džez gitarista Kris Rija. Godine 2007. i 2008. se održalo i takmičenje „Night of The Jumps“ (Noć skokova). Vatreni okršaj motorima spada u najekstremnije sportove u svetu, a motociklisti pružaju senzacionalni doživljaj koji je, samo u Evropi, do sada videko preko milion posetilaca.

Za ovaj nastup Beogradska arena je bila pretvorena u ogromno gradilište, tako da je u jednom momentu sa sablasno praznim tribinama, bez parketa, koševa, golova, sa kamionima i bagerima u i oko nje, više podsećala na zgradu u izgradnji nego na mesto gde će biti održan leteći cirkus dvotočkaša. Preko specijalne gume za zaštitu posipala se crvenica, zemlja koju su pažljivo birali nemački stručnjaci za izgradnju skokova.

Takmičari su preskakali dve glavne i četiri pomoćne, manje skakaonice. Specijalno za ovu priliku je bio postavljen i kvoterpajp, jedna od najatraktivijih rampi za takmičare i publiku. Treba istaći da vozači od prepreke do prepreke lete i po 40 m, a da bi to bilo moguće izvesti u dvoranu je usuto nekoliko tona zemlje.