Jeftinije nekretnine, manje saobraćajne gužve, nižI troškovi života, ali to nije sve
Nova poslovna zona, višestruko jeftinije nekretnine, niži troškovi života, manje saobraćajne gužve i činjenica da se do centra prestonice stiže brže nego iz njenih prigradskih naselja, motiv su za preseljenje u grad na Tamišu!
Shutterstock
U Pančevu se sve češće čuje sintagma „da je grad postao jedno veliko gradilište”. Panoramu ulica prizemljuša, presecaju novoizgrađene zgrade, pa i čitavi kompleksi višespratnica. Sve to bi trebalo da zadovolji narasle apetite domaćeg življa, povratnika iz inostranstva, a najviše novopečenih Pančevaca, dojučerašnjih komšija iz prestonice.
"Potražnja je znatno porasla od kada je otvorena Severna poslovna zona, tu su i zaposleni stranci u rafineriji, a mnogo je i Beograđana koji sve više odlučuju da se ovde nastane. Potražnja za novim stanovima je skočila, a ponuda nikakva, jer sve što nikne odmah se i proda”, kaže Aleksandar Nikolić, agent za posredovanje u prometu nekretnina i zakup nepokretnosti, vlasnik agencije „Trem 01”.
Najezda Beograđana može se objasniti dramatično različitim cenama kvadrata u dva grada, pa iako su i ovde porasle gotovo za 50 posto, još uvek su znatno niže nego u beogradskom komšiluku, na jedva dvadesetak minuta od Pančeva.
Novogradnja cveta i u užem gradskom jezgru i na periferiji, cene novih kvadrata kreću se od hiljadu do nezabeleženih 1.400 evra, a najviše se traže garsonjere, jednosobni i luks – stanovi velike kvadrature i oni u blizini jedinog šoping mola, jer se „sve tamo dešava”.
Novi kupci imaju i nove liste prioriteta. Sve manje se, recimo, ceni fiksni telefonski priključak, a više gledaju godina gradnje i neophodna ulaganja, spratnost i ima li lifta, parking mesta, kablovske pokrivenosti, održavanja i obezbeđenja objekta...
Dok se za kvadrat u nekim delovima glavnog grada mora dati i nekoliko hiljada evra, to je ovde jedva preko prosečnih hiljadu. Zbog toga, ali i zbog nižih troškova života, odsustva saobraćajnih gužvi i činjenice da se do centra prestonice stiže brže nego iz pojedinih prigradskih naselja, Beograđani sve češće prelaze Dunav i postaju Pančevci.
PROČITAJTE JOŠ: