Badnjak se unosi na desnom ramenu, a pre nego što sednete da večerate morate uraditi sledeće
Badnji dan je uvek 6. januara i prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću.
Tanjug/Jaroslav Pap
Dan uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića, zove se Badnji dan, a veče - Badnje veče. Tada se ne spava već se željno iščekuje Hristovo rođenje. Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće ovaj dan na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom.
Običaj je da domaćin ranom zorom Badnjeg dana ode po badnjak u obližnju šumu, a domaćice počinju da pripremaju božićnu trpezu. Badnji dan je dobio naziv po badnjaku, jer se na taj dan unosi u kuću, a zatim se na Božić zapali.
Badnjak treba da sačinjava grančicu hrasta, drena i slame. Slama simboliše Isusove jasle (odmah po rođenju je bio stavljen u slamu). Badnjak se sve do večeri drži napolju ili u predsoblju kuće, a tek na Badnje veče se unosi u kuću. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Domaćin unosi badnjak na svom desnom ramenu i govori:
"Dobro veče, srećno vam badnje veče".
Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju Bogorodicu.
Po završetku, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.