KORONA JE TEK POČETAK Dolaze nam nove bolesti i katastrofe

Čovek će morati da pronađe način da brzo i efikasno odgovori zaraznim bolestima.

 

Indija, korona
Foto: Tanjug/AP

Dok napredak u oblasti medicine pomaže u borbi protiv virusa, drugi aspekti moderniog života, uključujući krčenje šuma, urbanizaciju i intenzivnu poljoprivredu, doprinose izbijanju novih epidemija.

Kriza prouzrokovana koronavirusom očigledno je iznenadila vlade velikog broja država, iako stručnjaci već decenijama upozoravaju da će se razorna epidemija virusa jednom sigurno desiti. Istorija je puna epidemija koje su modifikovale živote ljudi.

Da li možemo očekivati nove pandemije?

Da. Opasnost od širenja novih zaraznih bolesti porasla je u moderno doba i zbog intenzivne međunarodne trgovine i čestih putovanja koje omogućava avionski saobraćaj. Posebno su opasni patogeni koji se efikasno prenose disajnim putevima.

Odakle dolaze nove zarazne bolesti?

Oko 75 odsto virusa koji mogu ugroziti zdravlje ljudi dolazi od životinja. Smatra se da su slepi miševi izvor koronavirusa, koji je izazvao epidemije SARS-a MERS-a i kovida 19.

Pretnja od slepih miševa delimično je odraz i njihove brojnosti. Okupljaju se u grupama od po nekoliko hiljada jedinki i stvaraju idealno okruženje za širenje virusa koji preko drugih životinja često stignu i do čoveka.

Koje okolnosti pogoduju širenju virusa?

Stručnjaci su identifikovali brojne faktore koji doprinose riziku od takozvanog prelivanja, odnosno prelaska virusa sa jedne vrste na drugu.

Uzurpacija prirode

Kako je svetska populacija postajala sve brojnija, ljudi su bili prinuđeni da za život prilagođavaju i divljinu. Istraživači su 2017. godine zaključili da su ljudi samo tokom prethodne dve decenije uzurpirali još 10 odsto divljih predela, ostavivši samo 23 odsto Zemljine površine koja nije pripala čoveku.

Priroda
Priroda, Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Naseljavanje novih predela kao i aktivnosti poput iskorišćavanja šuma i rudarstva dovode ljude u sve bliži i češći kontakt sa divljim životinjama, koje su uvek potencijalni izvor novih virusa.

Korišćenje divljih životinja u ishrani

Kako raste svetska populacija, raste i potreba za hranom. Trgovina divljim životinjama koje se koriste u ishrani je u konstantnom porastu. Na mnogim pijacama, od kojih su najpoznatije one u Kini, žive divlje životinje se još uvek drže u nehigijenskim uslovima i u blizini čoveka.

Urbanizacija

Oko 55 odsto ljudi živi u urbanizovanim područjima - 1960. godine taj procenat bio je 34. Stalno širenje gradskih područja privlači i divlje životinje - pacove, majmune, ptice, lisice i ostale vrste koje uspešno preživljavaju na račun hrane koju čovek odbaci.

Stočarstvo

Patogeni sa životinja često nađu put do čoveka i na životinjskim farmama. Kao i kod ljudi, kada se na malu površinu smesti veliki broj krava, svinja ili pilića, virusi dobijaju plodno tlo za nekontrolisano širenje. Antibiotici koji se koriste da podstaknu rast životinja, takođe mogu da probude patogene koji su otporni na njih.

Klimatske promene

Porast temperature i sve veći broj toplih dana pogoduju komarcima, krpeljima i sličnim vrstama koje kod čoveka mogu izazvati različite bolesti.

Kako sprečiti izbijanje novih pandemija?

Kako je teško poverovati da se bilo koja od okolnosti koje pogoduju širenju virusa može drastično promeniti, stručnjaci veruju da je ključ u pažljivijem i obuhvatnijem praćenju potencijalno opasnih virusa i razvijanju zdravstvenih sistema koji su spremni da brzo i efikasno odgovore na nove probleme.

Jednako je važno razviti kapacitete za brzu proizvodnju testova i vakcina koje će omogućiti brzu reakciju u borbi protiv zaraznih bolesti.

 

Povezane vesti

  • Korisnik: Srdjan
    12/07/2020 - 12:09
    Da dolaze naše je da se više čuvamo budemo diciplinovani i dosta ici u Crkve i pojačati veru prema Bogu!
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi