Dugi prekidi u školovanju mogu da budu KOBNI

Jedna od njih pokazuje da su deca u oblastima Pakistana pogođenim zemljotresom 2005. godine na testovima zaostajala čak dve i po godine za vršnjacima u netaknutim područjima i da će zbog toga verovatno zarađivati 15 odsto manje do kraja života.

U međuvremenu, velika britanska studija dugoročnih posledica pandemije na mlađe generacije sprovodi se na Univerzitetu u Ekseteru, a prema rečima dr Lija Eliota Mejdžora, profesora društvene pokretljivosti, "već sada je jasno da će drastični gubici kad je učenje u pitanju imati duboke posledice na živote mnoge dece i mladih".

- Svaka nova nedelja u kojoj gube nastavu doprinosi kumulativnim štetnim posledicama tokom životnog veka. Neophodno je uporediti kratkoročni rizik infekcije virusom sa dugoročnim, ali na mnogo načina dubljim, rizicima koji se odnose na narušavanje perspektive čitave jedne generaciju – rekao je on.

Prema rečima Natali Perera, izvršne direktorke nezavisnog Instituta za obrazovnu politiku (EPI), "đaci širom zemlje pretrpeli su velike gubitke u obrazovanju od početka karantina, pri čemu su najsiromašniji i najosetljiviji đaci najteže pogođeni zatvaranjem škola".

Anketa:

Da li smatrate da je 30 minuta dovoljno za školski čas?

Ona ističe da se zbog prekida nastave verovatno produbio jaz u postignuću između najsiromašnijih đaka i ostalih.

Štetan uticaj zatvaranja škola nesrazmerno je veći kod najsiromašnije dece, one kojima je škola najpotrebnija. Procene na osnovu anketa pokazuju da dok većina dece uči kod kuće, čak četvrtina provodi manje od dva sata dnevno radeći školske zadatke. Deca iz najbolje stojećih porodica posvećivala su učenju 75 minuta više dnevno nego najsiromašnija deca, a jedna studija predviđa da bi jaz u postignuću između dece iz bogatih i siromašnih porodica mogao da se produbi za više od trećinu.

Prethodno je dr Meri Bausted, šef Nacionalnog sindikata za obrazovanje, pozvala škole da zanemare "pretnje" vlade i odbiju da otvore škole ako misle da to nije bezbedno.

Model studija Instituta za higijenu i tropsku medicinu u Londonu (LSHTM) i Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) pokazala je, naime, da bi otvaranje škola bez unapređenja sistema praćenja kontakata moglo da izazove drugi talas pandemije, čak 2,3 puta veći od prvog, koji bi navodno prouzrokovao 250.000 žrtava.

Profesor epidemiologije infektivnih bolesti Univerziteta u Edinburgu Mark Vulhaus, međutim, ističe da druga studija, objavljena istog dana u časopisu "Lancet Child & Adolescent Health" pokazuje da zaražena deca u australijskim školama skoro nikome nisu prenela virus.