OD POSTELJICE PRAVE IMPLANTAT ZA ŽENE S RAKOM DOJKE Mladi srpski naučnici na pragu velikog otkrića!

Mladi srpski naučnici na pragu su značajnog otkrića da od posteljice naprave prirodan implantat za žene obolele od raka nakon mastektomije. Projekat „AmnioPrintCare“ koji finansira Fond za nauku Republike Srbije za cilj ima da razvije novo rešenje za rekonstrukciju dojke nakon mastektomije koje bi se baziralo na biološkom materijalu.

Foto: privatna arhiva

Hristina Obradović, rukovodilac projekta u kojem učestvuje šest mladih istraživača, za Alo! kaže da je ideja potekla iz želje da se ženama obolelim od raka ponudi još jedno rešenje koje će biti bazirano na prirodnom materijalu koji stimuliše regeneraciju tkiva, a možda bi mogao i da ispolji antitumorska svojstva i spreči pojavu recidiva.  

- Želimo da iskoristimo saznanja koja imamo o regenerativnom svojstvu tkiva placente, konkretno amnionske membrane, i povežemo ih sa tehnologijom 3D bioštampe za pripremu implantata za potencijalnu upotrebu u rekonstrukciji dojke nakon mastektomije. U velikom broju istraživanja pokazano je da tkivo placente poseduje antitumorska svojstva, a do sada se koristilo u regenerativnoj medicini u oftalmologiji i dermatologiji. Važno je da napomenem da trenutna rešenja koja postoje poput sintetičkih implantata ili upotrebe autolognog (sopstvenog) tkiva sa drugog dela tela jesu efikasna i pristupačna, ali kao i sve drugo, u medicini postoji šansa da u nekim slučajevima dođe do negativnih efekata.

Foto: privatna arhiva

Šta je tehnologija 3D bioprinting i na koji način može da se rekonstruiše dojka uz pomoć nje?  

- Tehnologija 3D bioštampe (bioprintinga) je tehnika koja je slična 3D štampanju, ali koristi kao polazni prirodni materijal (na primer, kolagen, želatin i slično) koji može da kombinuje i sa ćelijama, dakle sve ono što se inače koristi(lo) u procesu tkivnog inženjeringa. Pomoću CAD softvera dizajnira se model koji želimo da štampamo, dimenzije, geometriju, poroznost i slične parametre, i potom štampač štampa konstrukt prema zadatim parametrima i biomaterijalima. Što se tiče našeg projekta, ideja je potekla od toga da smo prilikom praćenja literature o globalnom zadovoljstvu žena nakon rekonstrukcije dojke nakon mastektomije primetili da postoji izvesno nezadovoljstvo izgledom dojke kada ne odgovara simetriji tela i tome kako je nekada izgledala. Tehnologija 3D bioštampe bi nam omogućila da, na primer, upotrebimo slike skenera dojke pre izvršene mastektomije koje potom možemo prebaciti u format koji prepoznaje softver 3D bioštampača i na osnovu nje mi budemo u mogućnosti da odštampamo takav implantat koji će odgovarati tom konkretnom izgledu dojke. Na taj način model dojke bi bio pacijent-specifičan, odnosno odgovarao bi pacijentkinji.

Kako prikupljate posteljice?  

- Posteljice prikupljamo uz prethodno odobrenje etičkih komiteta porodilišta s kojim imamo saradnju (KBC Dragiša Mišović - Dedinje) i naše ustanove (Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu) i naravno uz pismenu saglasnost porodilja. Naši kriterijumi za odabir posteljica su jedino da je u pitanju redovna trudnoća, porođaj carskim rezom i da porodilja nema komorbiditeta, samo zato da hronične terapije ne bi zamaskirale terapijske efekte same posteljice. 

Da li kod nas postoji mogućnost doniranja posteljica u naučne svrhe i koliko bi to olakšalo rad mladim naučnicima?

- Svako naučno istraživanje koje uključuje biološki materijal mora da odobri etička komisija ustanove učesnice u istraživanju. Ako u kliničkoj ustanovi u kojoj se porađaju postoji takvo naučno istraživanje, buduće mame mogu da se uključe doniranjem svoje posteljice. Svaka porodilja dobija informativni list u kojem je opisana studija, a ukoliko pristane da donira placentu, mi nemamo uvid ni u jedan lični podatak. Naravno, one imaju svako pravo da povuku svoj uzorak u bilo kojem trenutku studije. Naučnicima svako donirano tkivo mnogo znači, jer sa svakim malim rezultatom bliži smo nekom zaključku.

Biolozi, tehnolozi i lekari

- Naš tim čini šest mladih istraživača s Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, Inovacionog centra tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Po struci smo biolozi, tehnolozi i lekari, a spoljni saradnik iz dijaspore nam dolazi s Instituta za biologiju ćelije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, gde sam ja započela istraživanja na tkivu placente u okviru postdoktorskog usavršavanja i gde je uspostavljen protokol za pripremu tog tkiva u formi u kojoj ga koristimo u istraživanju.

Mikroplastika u posteljici

Naučnici su pre tri godine prvi put otkrili prisustvo mikroplastike u posteljici, i to u znatnoj većoj meri nego što su pokazala ranija istraživanja u krvi. Šta to zapravo znači za vaše istraživanje?

- Nažalost, to je istina. Istraživanje iz 2021 . godine je pokazalo prisustvo mikroplastike u placenti, kada je i nastala kovanica „plasticenta“. Zvuči strašno, zar ne? Poražavajuće je to da se posle toliko godina borbe na polju zaštite životne sredine, između ostalog i od te grozne plastike, nije uradilo ništa da se ona izbaci iz upotrebe, a postoje alternative. I mislim da je ovo krajnji znak da to moramo da uradimo. Mikroplastika ne samo da je pronađena u placenti, već i u krvi novorođenčadi i u testisima. Kako nam ta mikroplastika dolazi pored ambalaže koju svakodnevno koristimo i od jeftine, sintetičke garderobe, ja sam sigurna da će njeno prisustvo u placenti (i našem organizmu generalno) samo rasti u narednim godinama. Što se tiče našeg istraživanja, u predlogu projekta nije predviđena analiza mikroplastike u uzorcima posteljice, ali pretpostavljamo da sigurno ima neki negativan upliv na njena svojstva. To bi zapravo u ovom kontekstu kojim se mi bavimo bio i jedan ceo poseban projekat. Uticaj prisustva mikroplastike je relativno mladi aspekt istraživanja posteljice, mi pratimo ta istraživanja i potrudićemo se da se uključimo i doprinesemo u toj podoblasti.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI