Čisto zlato i čista profitabilnost: saveti stručnjaka

Više od pet milenijuma, zlato (i srebro) služilo je kao novac, nakit, simbol društvenog statusa. Kako se čovečanstvo i tehnologija razvijala, tako su se menjale i prakse sticanja i prerade ovog žutog metala. Trenutno, većina fizičkih investicionih proizvoda od zlata napravljeno je od čistog zlata, takođe poznato kao zlato od 24 karata.

Odluka da se investira u fizičko investiciono zlato je zbog osiguranja. Zlato štiti vašu ušteđevinu od inflacije, velikih tržišnih fluktuacija ili ekonomskih recesija. Ali čak i sa svim ovim karakteristikama, zlato se često previdi, potcenjuju ga mnogi investitori, među kojima je i Voren Bafet, koji je rekao da "zlato ništa ne proizvodi". On je donekle u pravu, zlato zaista ne donosi prihod u poređenju sa akcijama koje isplaćuju dividende, obveznicama koje isplaćuju kamate ili preduzećima koja ostvaruju dobit.

Ali zlato zapravo čuva nešto, a to nešto je vrednost u odnosu na druge robe i usluge. Cena zlata pratila je prosečnu cenu prodatih kuća u SAD-u, čak nadmašujući tržište nekretnina između 2009. i 2013. godine.

Zlato – nije šema za "brzu zaradu"

Zlato je poznato po svojoj odličnoj performansi u vremenima neizvesnosti. Otkako je američki dolar skinut sa zlatnog standarda 1971. godine od strane predsednika Richarda Nixona, zlato je nadmašilo berzu u pet od šest ekonomskih recesija. Ovaj performans je rezultat toga što se zlato smatra sigurnim utočištem, a ne spekulativnom investicijom. Investiranje u fizičke proizvode od zlata nije preporučljivo raditi na kratke periode. To je zbog cena premija koje se traže za proizvode, zbog kojih može biti dosta teško ostvariti profit.

Motivacija za posedovanje zlata treba biti čuvanje vrednosti srednjoročno i dugoročno. Zlato bi trebalo da bude deo nečijeg portfolija investicija, a ne ceo portfolio. To je zato što se tokom perioda ekonomske ekspanzije zlato ponaša dobro, ali je u vremenima kriza kad zlato zaista sija i može pokriti gubitke generisane drugim klasama imovine.

Fizičko investiciono zlato

Fizičko investiciono zlato dolazi u formi poluga i zlatnika, tj. kovanica.

Poluge verovatno asociraju na ogromne količine zlata, ali realnost je zapravo drugačija. Zlatne poluge dolaze u raznim veličinama, od najmanjih poluga od 1 gram sve do poluga od 12,5kg. Zlatne poluge, da bi se klasifikovale kao investiciono zlato, moraju imati čistoću zlata od minimum 995.

Kada su zlatnici u pitanju, oni moraju biti proizvedeni nakon 1800. godine, biti čistoće više od 900, i da jesu, ili su nekada bili, zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji iz koje potiču.

Šta je sa "zlatom na papiru"?

Otkako je koncept uveden u martu 2003. godine, papirno zlato je brzo dobilo na popularnosti. Berzanski fondovi sa zlatom (ETF-ovi) glavni su instrumenti za trgovinu zlatom, ali postoje određeni problemi sa njima, kao što su:

· · Likvidnost - možete kupiti ili prodati svoje ETF-ove samo tokom radnih sati, dok prodaja fizičkog zlata može biti obavljena u širem vremenskom okviru,

· · Razlike - razlika između kupovine i prodaje može se povećati u slučaju ETF-ova sa zlatom, posebno ako cena značajno padne i ima manje likvidnosti na tržištu,

· · Rizik od druge strana - odnosi se na činjenicu da vi ne držite i ne čuvate zlato, već postoji rizik kad to radi neko drugi. To zlato ne pripada vama, već vi posedujete akciju fonda koji drži to zlato.

Ipak, čini se da su ETF-ovi za zlato mnogo lakši za transakciju, to je razlog zbog kojeg ih više ljudi koristi u poređenju sa onima koji ulažu u fizičke proizvode. Ove osobine čine ETF-ove instrumentima spekulacije, uglavnom za one koji žele da ostvare profit na trenutnim fluktuacijama cena zlata.

Mogu li uopšte ostvariti bilo kakav profit investiranjem u fizičko zlato?

Da, kupovina, čuvanje i prodaja zlata u budućnosti može biti prilično profitabilna. Tokom poslednjih 50 godina, prosečan godišnji profit od zlata je bio 10,5%, što je malo ispod profita od 11,13% od S&P500, tj. američkog berzanskog tržišta.

Ipak, morate imati na umu da, iako je zlato sigurna investicija, i dalje dolazi do fluktuacija cena. Cena zlata zavisi od stanja opšte ekonomije - inflacija, kamatne stope, nezaposlenost, nivoi duga, bankroti, itd.

Preporučuje se ulaganje u žuti metal na vremenske periode duže od jedne godine. Ponovo, zlato bi trebalo smatrati dopunskim ulaganjem koji pruža sigurnost vašoj ušteđevini. Neka preporuka bi bila alokacija u rasponu od 15% do 30% vašeg porfolija u zlato. Tokom perioda povećane neizvesnosti,

povećajte udeo zlata bliže ka 30%, a tokom perioda ekonomske ekspanzije držite ga na nižem kraju spektra kako biste imali koristi od dobiti na berzi i/ili tržištu nekretnina.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI