ZBOG KLIMATSKIH PROMENA OSTAJEMO BEZ ČOKOLADE?! Uticaj fosilnih goriva na zagrevanje planete možda nas ostavlja bez kafe, piva i slatkiša

Zvuči neverovatno, ali svetska istraživanja pokazuju da bismo mogli da ostanemo bez kafe, čokolade, pa čak i bez piva, ribe, krompira i bez još mnogo drugih proizvoda u narednih 50 godina. I neće biti novih koji će ih zameniti, jer neće imati gde da se gaje.

Priroda nam daje signale da bi biljke i životinje koje su osnova ovih naših zadovoljstava mogle da nestanu sa lica zemlje, i to zbog uticaja klimatskih promena, koje moramo da razumemo da bismo mogli nekako da ih zaustavimo.

Magazin „Miror“ objavio je studiju koja pokazuje da bi čokolada, mleko, avokado i morski plodovi, uključujući i ribu, mogli da nestanu za manje od 100 godina:

„Zbog ovog saznanja trebalo bi da postanemo mnogo svesniji zdravlja i pomerimo fokus na održivost i etiku. Zbog klimatskih promena već vidimo dramatičan pad broja stabala kakaoa, tako da je vrlo moguće da će čokolada prirodno nestati iz naše ishrane. Istraživanja pokazuju da je 60 odsto od 124 poznate vrste kafe na ivici izumiranja. Za 40 godina Ganu i Obalu Slonovače, koje pokrivaju dve trećine izvoza kafe u svetu, očekuje porast prosečne temperature za dva stepena. Usled globalnog zagrevanja zemljište pogodno za uzgajanje kafe će se do 2050. verovatno prepoloviti. Očekuje se da će divlje vrste kafe potpuno izumreti do 2080“, piše „Miror“.

Kada je u pitanju riba, i nje je sve manje, a istraživanje BBC-a kaže da je ulov u celom svetu opao za pet odsto. U nekim morima u kojima je primetna promena temperature ulov je opao za trećinu!

Foto: Shutterstock

Krompir bez kojeg gotovo nijedna kuća ne može da zamisli obrok takođe je u problemu, jer bi zbog suša mogao gotovo da nestane. Samo jedno vrelo leto 2018. godine u Velikoj Britaniji je uticalo na to da se rod krompira smanji za četvrtinu, dok je svaki plod manji tri centimetra, preneli su britanski mediji.

Isti problem muči i proizvođače piva od Češke do Amerike. Suočavaju se sa dvostrukim problemom – s manjkom vode i neuspelim usevima usled suše.

Možda će neko reći da se bez svega navedenog može, ali prvo razmislite: iza dramatičnih promena u globalnom lancu hrane nalaze se stotine hiljada ljudi koji će izgubiti sredstva neophodna za opstanak, a onda dolazi i do: globalnog rasta cena zbog neuspešnih žetvi, više gladnih, humanitarnih kriza, političke nestabilnosti. Dakle, nije samo šoljica jutarnje kafe.

Zbog svega toga važnost borbe protiv klimatskih promena su prepoznali i predstavnici 196 zemalja članica Ujedinjenih nacija, koji su 2016. godine potpisali Pariski sporazum o klimatskim promenama. Oni su zacrtali cilj da, kad već ne možemo da zaustavimo, bar održavamo rast globalne prosečne temperature na jedan i po stepen godišnje.

- Saobraćaj je jedan od glavnih zagađivača, koji ne samo da zagađuje vazduh već stvara efekat staklene bašte i čini atmosferu sve toplijom. Kako bi se ovaj efekat zaustavio, važno je da se smanji upotreba motora s unutrašnjim sagorevanjem. Osim toga što je važno da svako od nas što pre razmisli o električnim vozilima, još je važnije da brojni prevoznici sirovina i gotove hrane elektrifikuju transport - piše portal za zelenu energiju Stejt of grin. Električni automobili mogu nam spasti vazduh

Elektrifikacija transporta je prioritet i za privatna vozila, pa zato zemlje EU od 2035. godine uvode zabranu prodaje automobila na unutrašnje sagorevanje.

- Da bi električni automobili zaista preuzeli primat na putevima, neophodno je da se obezbede sirovine za baterije koje pokreću EV. Lista kritičnih sirovina sadrži materijale koji su neophodni za energetsku tranziciju, za kojima je potražnja mnogo veća nego što ih trenutno ima. Na toj listi je i litijum, kritična sirovina kojom je Srbija bogata, ali za koji je razvoj projekta "Jadar" zaustavljen. Širom Evrope se istražuju ležišta litijuma, uz insistiranje na modernoj, odgovornoj eksploataciji koja će osigurati najviše ekološke standarde - piše portal „SP global“, i dodaje da je neophodno da do 2035. godine smanjimo emisiju zagađenja za 100 odsto ako mislimo da spasemo planetu!

Kako su dodali, da bi se smanjilo zagađenje i sačuvala životna sredina, neophodne su baterije u kojima će se proizvedena energija čuvati, za šta je opet neophodan litijum bez koga je nemoguće napraviti litijum-jonsku bateriju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI