železnica
Foto: Alo/Printscreen

Tako je pre nedelju dana državljanin Srbije Stojan A., koji je u stravičnoj nesreći kao putnik izgubio desnu ruku do ramena, nepravosnažno dobio sudski spor protiv HŽ Infrastrukture i HŽ Putničkoga prevoza, te je zagrebački Opštinski građanski sud dosudio da Stojanu A. moraju isplatiti 97.000 evra odštete i nadoknaditi mu 47.000 evra sudskih troškova.

Zadnju isplatu dobio pred raspad Jugoslavije

Naime, Stojanu A. je od nesreće, na temelju presude suda u Beogradu, tadašnje Železničko transportno poduzeće Zagreb (ŽTP) plaćalo rentu za tuđu pomoć i negu jer mu je utvrđena invalidnost od 95%, ali proglašenjem hrvatske samostalnosti i likvidacijom ŽTP-a isplate Stojanu A., koji je živeo u Beogradu, su prestale. Zadnju je isplatu dobio u junu 1991. Međutim, 2008. je podneo tužbu protiv HŽ Infrastrukture te je zagrebački Opštinski građanski sud nedavno dosudio da mu moraju isplatiti "zaostatke". HŽ Infrastruktura i HŽ Putnički prevoz osporavali su niz stvari u tužbi u vezi sa železničkom nesrećom u Zagrebu 1974. godine.

Pokušali da idu na zastarevanje slučaja

Tvrdili su najpre da je nastupilo zastarevanje. Da je tužba nezakonita jer znači da se priznaje odluka suda iz Srbije. Da je reč o promašenoj pasivnoj legitimaciji, odnosno da oni nisu pravni naslednik ŽTP-a... Sud je sve ove prigovore odbio. Osporavajući pravnu osnovu tužbe, tuženi su se pozvali na odluku Sabora RH od 8. juna 1991. godine, gde Republika Hrvatska ne priznaje kao valjani niti jedan pravni akt bilo kojeg tela koje nastupa u ime bivše federacije - SFRJ.

Međutim, sud je utvrdio da se ta odluka o nepriznavanju ne odnosi na odluke sudova iz drugih republika bivše države.

"Ova potonja odredba odnosi se samo na savezna tela bivše SFRJ koja su delovala na području Republike Hrvatske te izvan granica te bivše države, kojom odredbom je Hrvatski sabor hteo sprečiti njihovo mešanje u rad tela novoosnovane države i zaštititi suverenitet takve osamostaljene države, a istovremeno dobiti pravnu podlogu za nastup u međunarodnim odnosima, te stoga ovaj sud smatra da se narečene obe odluke ne odnose na pravomoćne presude sudova iz vremena dok je još postojala bivša SFRJ, samo zato što su u vreme utuženja ti sudovi ostali na području drugih država nastalih raspadom pređašnje države", zaključio je zagrebački Opštinski sud.

Slični su bili argumenti tuženih i po pitanju pronađene pasivne legitimacije. Naime, tuženi HŽ Infrastruktura i HŽ Putnički prevoz tvrdili su kako oni nisu pravni naslednik nekadašnjega ŽTP-a, a otežavajuće je bilo da je u međuvremenu kompanija nekoliko puta menjala naziv.

Prema presudi zagrebačkoga Opštinskog suda, međutim, kontinuitet je postojao. Ono što je Stojanu S. takođe išlo u korist jest to da mu je 1991. tada novoosnovano Hrvatsko železničko poduzeće (HŽP) u junu 1991. povisilo odštetu s 300 na 1800 dinara, time zapravo priznajući da su preuzeli obvezu isplate naknade nakon ŽTP-a.

Stojana pokušali da proglase suodgovornim iako je bio samo putnik

Ono što se takođe može iščitati iz presude, a posebno je interesantno, jeste to da su tuženi prigovarali i suodgovornosti Stojana A. za nesreću, ali prema mišljenju suda dokazali su upravo suprotno. Naime, sud je napravio uvid u kaznenu presudu tadašnjega Okružnog suda u Zagrebu kojom su mašinovođa Nikola Kovačević i pomoćnik mašinovođe Stjepan Varga proglašeni krivima za nesreću, dok nikakva odgovornost Stojana A. kao putnika nije utvrđena.

"Sledom toga sud ocenjuje da nema dokaza kako bi tužitelj bio odgovoran i suodgovoran za nastanak štetnog događaja, već je za isti isključivo odgovoran predmet tužbe, budući da su navedeni Nikola Knežević i Stjepan Varga bili zaposlenici tuženih i tu nezgodu su uzrokovali tokom rada, a tuženi svakako nisu dokazali ničim da su u daljnjim okolnostima postupali onako kako je trebalo, štaviše tužitelj je ovim dokazima dokazao suprotno", zaključio je sud.

Jutarnji list

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading