ZNAČAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI KOD DECE 5. Međunarodna naučna konferencija „Sport, rekreacija, zdravlje“

Prisutne je najpre pozdravila direktorka, dr Ana Krstić prof. podsetivši da je ova visokoobrazovna ustanova nedavno proslavila, jubilej, kao mesto gde se četvrt veka susreću teorija i praksa, struka i nauka, mladost i iskustvo, gde se osećaju duh i misija sporta i zdravlja i neguju prave društvene i akademske vrednosti.

Profesori, studenti, sportski i naučni radnici iz Hrvatske, sa Filipina, Rumunije, BIH, Rusije, Makedonije, Crne Gore, Alžira i Češke izložili su svoja najnovija istraživanja. Centralna tema skupa ove godine prema rečima prof. dr Marijane Mladenović, bila je značaj fizičke aktivnosti na ranom uzrastu i sve značajnije prisutnosti mladih ljudi u virtuelnom kontekstu. Posebno je istaknuto da nekretanje na ranom uzrastu nije samo problem organizacije vremena najmlađih članova porodice, već i potencijalno dalekosežni zdravstveni problem u decenijama koje dolaze, a zadatak nauke je upravo da pojasni „meru“ i mesto virtuelnog.

Konferencija je takođe pružila prostor da se naučno i praktično prodiskutuje o odnosu sportskog postignuća i zdravih stilova života, jer samo psihofizički zdrav sportista može da pruži konstantne sportske rezultate.

U uvodnom izlaganju dr. sci. Edin Užičanin docent Fakulteta za telesnu znanost i sport , Univerziteta u Tuzli izneo je rezultate istraživanja sprovedenog u 60 zemalja i preporuke Svetske zdravstvene organizacije, zdravih životnih navika i telesne aktivnosti za decu predškolskog uzrasta na dnevnom nivou, a to su: 180 minuta fizičke aktivnosti, 60 minuta visokog inteziteta, energične igre ili fizičke aktivnosti, 10 do 13 sati kvalitetnog spavanja i ne više od jednog sata sedenja ispred ekrana.

Foto: Škola u društvu

Profesor Užičanin je na skupu u Beogradu, pozvao kolege iz Srbije da se priključe istraživanju i podelio zabrinutost zbog rezultata dobijenih na uzorku predškolaca u BIH gde je svega 23 odsto od testiranih mališana ispunilo navedene kriterijume, što sve ima dalje posledice na gojaznost dece, gde je 43 odsto dece u ovom uzrastu ima prekomernu težinu i da su na nekim običnim vežbama i testiranjima imali veoma loše rezultate, kao što su vežbe balansa, gde danas deca uzrasta od 3 do 5 godina ne mogu da održe balans, da stoje na jednoj nozi više od dve sekunde.

Zaključak je da postoje veliki problemi u razvoju dece u ovom uzrastu za koje je fizička aktivnost veoma bitna i da se to mora sistemski rešavati, a struka iz oblasti zdravlja i sporta zajedno sa medijima mora da ukazuje na ovaj problem kako bismo očuvali zdravlje i kvalitet života generacija koje dolaze.

Svi naučni radovi, sva istraživanja i preporuke biće objavljeni na sajtu Konferencije u zborniku naučnih radova.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI