DANAS JE VELIKA SUBOTA Vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti (VIDEO)

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu.

To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini.

Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).

Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu, a u isto vreme "na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice".

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota.

Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno.

Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba i zato ih valja bojiti u crveno.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.

Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja.

U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje.

Grob se preliva vinom i okadi.

Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI