HRONIČNI DEFICIT NASTVANOG KADRA Srbija kuburi sa brojem nastavnika u školama - evo kojih profesora je sve manje
Foto: privatna arhiva

Nastavnici matematike, fizike i hemije, ali i nemačkog, engleskog, pa i srpskog jezika, sve su deficitarnija zanimanja, a osnovne i srednje škole imaju sve više problema da nađu kadrove, kažu za Tanjug profesori iz nekoliko osnovnih i srednjih škola širom Srbije.

Svaki septembar donosi strepnju direktorima škola da li će neko od nastavnika koji deci predaju te predmete otići na bolovanje ili u zasluženu penziju.

Interesovanje budućih studenata za rad u prosveti opada već godinama, a ni ova 2022. godina nije donela ništa novo i bolje kada su u pitanju mladi akademci koji biraju da im jednog dana životno zanimanje bude podučavanje mladih generacija.

VELIKA PROMENA U ŠKOLAMA! Ukida se kombinovani test, evo šta će sada đaci polagati!

Nekada jedno od najcenjenih zanimanja, postalo je gotovo potpuno neinteresantno za neke nove generacije studenata.

Razlozi su, kažu na fakultetima, brojni, ali da bi se znala prava istina potrebno je studijoznije pristupiti ovoj problematici i napraviti dugoročnu strategiju kako bi se obezbedio obrazovni kadar.

Jedan od glavnih je, kako su rekli sagovornici Tanjuga i materijalni status prosvetnih radnika, ali i to što profesija nastavnika i profesora nije više toliko poštovana u društvu kao nekada.

Kako navode na fakultetima na kojima se školuju kadrovi za buduće radnike u prosveti zabrinjava opadanje interesovanja za ova zanimanja, uprkos tome što Ministarstvo prosvete stipendira studente koji se odluče da odaberu neku od ovih deficitarnih profesija.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, ove godine na smer za profesora matematike upisalo se tek pet novih studenata, dok ih je u Novom Sadu, na smeru za matematiku na kome se obrazuje nastavni kadar za ovaj predmet svega dvoje.

Nije bolja situacija ni u Nišu gde je želju za bavljenjem matematikom kao zanimanjem pokazalo tek 13 budućih akademaca na svim smerovima, od 54 mesta koliko je bilo predviđeno za prijem brucoša.

Na Univerzitetu u Kragujevcu trenutno 27 brucoša studira matematiku, a za to da li će se baviti prenošenjem znanja mlađim generacijama odlučuju se na kasnijim godima studija.

Profesori na viokoškolskim ustanovama kažu da je uspeh kada studije završi polovina od upisanih brucoša.

Na Univerzitetu u Prištini, čije je sedišste u Kosovskoj Mitrovici, kako kaže za Tanjug profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Negovan Stemenković, ove godine je uspiano 13 studenata, a bilo je otvoreno ukupno 25 mesta. Kako je naveo na master studijama iz matematike popunjeno je svih 15 mesta.

"Na osnovnim studijama prolaznost, odnos između broja koji diplomira u odnosu na broj studenata koji upišu fakultet je je blizu 80 odsto, a dužina studiranja je u proseku 4,5 godine. Na master studijama prolaznost je iznad 90 odsto,a dužina studiranja je u proseku 1,2 godine", navodi Stamenković i dodaje da se nada da će pisanje o ovoj temi podstaći mnoge da razmišljaju o tome da se jednog dana bave ovim zanimanjima u kojima nema čekanja na radno mestro posle završenih studija.

Pored nastavnika matematike, nedostaju i nastavnici fizike, a sudeći po broju, ove godine upisanih studenata na četiri najveća univerziteta u Srbiji i nastavnika fizike biće sve manje.

U Beogradu je od 150 studenata, koliko se ukupno primalo na fakultet ove godine, fiziku je upisalo 82, u Nišu devet, u Kragujevcu 13,a u Novom Sadu na integrisane studije koje traju pet godina i obrazuju profesorske profile upisano je svega dva studenta na odseku za fiiziku. Brojke su nemilosrdne i govore u prilog činjenici da će nastavnika ovih profila biti sve manje.

Prodekan za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu Aleksandar Ostojić za Tanjug kaže da je godinama u opadanju broj studenata koji se ineteresuju za fakultete poput matematike i fizike, a da su razlozi različiti.

"Paradoks je to što su to deficitarna zanimanja, a za njih ne postoji interesovanje i veoma je mali broj kandidata za upis, a tako je već godinama unazad, uprkos tome što Ministarstvo prosvete stipendira sve te studente, što je za svaku pohvalu", kaže Ostojić.

On dodaje da je pretpostavka da mladi ne žele da studiraju fakultete kojima se školuju za profesore i rad sa decom to što plate nisu veće, odnosno što su na nivou su prosečne plate u Srbiji, ali i što je ugled prosvetnih radnika poslednjih decenija urušavan.

"To su samo pretpostavke. Da bi se došlo do tačnih podataka potrebno je da se ovom problemu pristupi studioznije,kako bi se došlo do tačnih podataka šta su razlozi zbog kojih mladi ljudi ne žele da budu profesori fizike i matematike, ali i da se napravi neka strategija kako ih motivisati da se u budućnosti bave ovim zanimanjima", kaže Ostojić.

Kako navodi sada već postoji situacija gde u manjim mestima matematiku predaju ljudi koji su studirali neke srodne, najčešće tehničke fakultete, odnosno koji nisu diplomirani matematičari.

Pored matematike i fizike sve su deficitarniji i profesori hemije, a na novosadskom Univerzitetu kažu da ove godine ni jedan student nije upisao hemiju. Uz prirodne nauke, za koje se najmanje interesuju stiudenti, prema rečima zaposlenih u srednjim i osnovnim školama nedostaju i profesori stranih, ali i srpskog jezika.

Iz Ministarstva prosvete za Tanjug kažu da sagledavaju razne aspekte sistema obrazovanja, uključujući i stanje ljudskih resursa u obrazovanju.

"Jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030.godine, jeste i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segmentu", kažu u resorornom Ministartsvu.

Kako navode, nedostatak nastavnika određenih profila je pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država.

"Kao vid podstreka, Ministarstvo stipendira studente druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Planirano je da se stipendira 250 studenata, a mesečni iznos ove stipendije je 12.000 dinara", navode iz Ministarstva prosvete.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading