KADA SE BEŽI OD POŽARA, A KADA SE REAGUJE Profesor objasnio kako da postupate kada bukne vatra

Ivan Aranđelović, profesor Mašinskog fakulteta kaže da je najvažnije da se u zgradama na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal. Aranđelović ističe da se uvek beži naniže i ako možemo da pobegnemo.

Ivan Aranđelović je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio je da su protivpožarni alarmi u Beogradu regulisani dosta davno, odlukom Grada iz 1983. godine za objekte od četiri sprata, pa naviše.

- Dosta je starih objekata i obaveza je stambene zajednice, a upravnik zgrade je odgovoran za sprovođenje redovnih pregleda tih sistema - navodi Aranđelović.

Aranđelović navodi da je prva obaveza za objekte posedovanje protivpožarnih aparata, jedan po spratu.

- Za objekte koji su viši od 30 metara, odnosno čija je visina najvišeg sprata viša od 30 metara, da ne postoji pozicija u objektu koja je udaljena od vatrogasnog aparata više od 20 metara - napominje Aranđelović.

Jedna stvar je najvažnija

Najvažnije je, kaže, u zgradama da se na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal, bicikli, delovi nameštaja, saksije sa cvećem.

- Neko može da strada od tih naših delova nameštaja, saksija sa cvećem - ističe Aranđelović.

Novi objekti, dodaje, imaju protivpaničnu rasvetu koja bi trebalo da se kontroliše najmanje dva puta godišnje, a organizacija toga pripada upravniku zgrade.

Na pitanje ako moramo da bežimo iz zgrade, kako da izbegnemo opasnu situaciju, Aranđelović ističe da se uvek beži naniže i ako možemo da pobegnemo.

- Ako je hodnik pun dima, onda je bolje da se vratimo u stan i izvršimo zaptivanje nekim mokrim peškirima ili kaputima da bi dim, od kog se najčešće strada, u što manjoj meri uđe u stan. Ako dim ide preko fasade, onda se radi suprotno, zaptivaju se prozori i povlačimo se u najudaljeniju prostoriju - navodi Aranđelović.

Ukazuje da ni stare zgrade nisu nebezbedne, kada se održavaju.

Ističe da je najvažnije je da ne držimo otpadni materijal po hodnicima.

- Zakonska je obaveza da sisteme koje imamo u zgradi, rasvetu, hidrantske instalacije i sisteme održavamo i proveravamo redovno. To vam je u principu dva puta godišnje - ističe Aranđelović. Na pitanje šta kao pojedinci ne smemo da radimo da do požara ne bi došlo, ukazuje da moramo da vodimo računa o instalacijama, koristiti ispravne uređaje, ne koristiti oštećene kablove ili uređaje.

- Sve ono što je staro ili vidljivo oštećeno ne uključivati u električnu mrežu. Stavljati osigurače, ali ne licne - zaključuje Aranđelović.

Protivpožarne mere u novoj i modernoj zgradi

Ekipa Beogradske hronike obišla je i jednu novu modernu stambenu zgradu kako bi videli kako izgledaju protivpožarne mere.

Sva u staklu, na 40 spratova oko 360 stanova. Najsavremenija oprema, video-nadzor, kontrolne sobe odakle se upravlja svim sistemima u jednoj od najviših zgrada u Beogradu. Mnogo stakla i izolacionih materijala, zahtevali su i posebnu protivpožarnu zaštitu.

U slučaju da se ipak dogodi, požar se gasi vodenom parom. Aktiviraju se mlaznice koje raspršuju sitne kapljice vode, a svaka štiti prostor od 12 kvadratnih metara, ne samo u hodnicima i garaži već i u stanovima. Time se obezbeđuje veća sigurnost, višestruko se štedi voda, koja se skladišti u bazenima u samom objektu. Protivpožarni sistem ne reaguje na dim ili paru, a za 80 odsto smanjuje nastalu štetu.

- Ukoliko se identifikuje gde su delovi požara, tako tehnički sistemi funkcionišu, da se vrata na samim ulazima automatski zatvaraju, gde ona mogu da se ručno otvore ako neko treba da izađe sa tog sprata i da uđe - kaže Ljubiša Banovački profesionalni upravnik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI