JELENA TRIVAN ZA ALO!: Ako ne dignemo glas ućutkaće nas zauvek!
Jelena Trivan - Alo - Aleksandar Nalbantjan

Prvo što smo je pitali bilo je otkud tako burne reakcije, pre svega u regionu, na istinu o srpskim žrtvama u filmu „Dara iz Jasenovca“?

- Meni se čini važnijim što ono što radimo izaziva burne reakcije među nama samima. Jer tek kad je snimljena „Dara“ videli smo koliko sami ne znamo o Jasenovcu i krenula su istraživanja prošlosti, ali i negiranja našeg stradanja. Ali sigurno je da nam je probudio samosvest i potrebu da o sebi znamo više i cenimo sopstvenu prošlost - ističe Trivanova.

Očekujete li da će se slično ponoviti i sa filmom i televizijskom serijom o „Oluji“ koji se upravo snimaju?

- „Oluja“ je korak dalje jer je reč o bliskoj prošlosti. Ti ljudi iz kolone žive među nama i Hrvatska bi želela da ostanu nevidljivi, ali naš bi greh bio da ne ispričamo priču o njihovim sudbinama i pokažemo je svetu. Isto važi i za „Košare“, „Heroje Halijarda“, „Dušana Silnog“ i mnoge druge nacionalne filmove koje smo podržali.

Zašto neki uporno negiraju da su Srbi podneli ogromne žrtve poslednjem ratu, ali i u Prvom i Drugom svetskom ratu? „Daru iz Jasenovca“ su proglasili za propagandni film. Sa druge strane, trend je da nas proglašavaju za agresore i genocidan narod. Može li nam ulaganje u kulturu pomoći u toj borbi protiv nas, koja ima pre svega političke ciljeve?

- Nikome danas ne odgovara istina o Jasenovcu. Nekim jevrejskim istoričarima jer pokazuje veličinu genocida i nad Srbima, Hrvatima jer tu istinu potiskuju godinama, Amerikancima jer narušava stereotip o Srbima kao zločincima, a ne stradalnicima. I naravno da film jako može da pomogne da se slika o nama promeni. Film sam po sebi može biti i propaganda, i ulaganje u imidž jedne zemlje, ali je u slučaju „Dare“ ili „Oluje“ samo objektivna slika koja skida maske svima koji su dozvolili da se upravnici logora pre neku godinu šetaju Zagrebom i sahranjuju uz počasti, a da za Oluju niko ne odgovara.

Pre neki dan je u „Džeruzalem postu“ izašao skandalozan tekst o Jasenovcu. Čemu napori da se prekroji istorija?

Jelena Trivan - Alo - Aleksandar Nalbantjan

 

- E to vam je pravi primer propagande, a ne naučno utemeljenog mišljenja koji je počeo u američkom „Varajetiju“, a nastavio se u „Los Anđeles postu“ skandaloznom tvrdnjom da su Srbi izmislili da su žrtve holokausta, s tim što se u „Džeruzalem postu“ ne osporava samo stradanje već broj žrtava. Na to treba prosto odgovoriti da su u samom Jad Vašemu sami Jevreji Jasenovac ubeležili kao jedno od najvećih stratišta na kojem su većinski stradali Srbi.

Da li se novac koji država ulaže u kulturu isplati? Jeste li zadovoljni odnosom koji filmadžije i ostali kulturni radnici imaju prema državi s obzirom na to da Srbija mnogo ulaže u ovu oblast poslednjih godina?

- Ja duboko verujem da kada uložite u obrazovanje deteta i kulturu nacije, to je investicija koja se najsigurnije vraća. Bez obzira na nekakva uvek prisutna nezadovoljstva filmadžija kojima je teško i da kažu da se nikad nije radilo više, da ta industrija cveta, koji kada odu na Sarajevo film festival ne pozovu predstavnike države na premijeru jer tako misle da su prihvatljiviji, većinski i struka i građani vide da je ovo renesansa srpske kinematografije imajući u vidu koliko naših autora snima i koliko stranih autora snima u Srbiji. Kada sam došla na čelo Upravnog odbora FCS pre tri godine Niški festival nije imao dovoljan broj snimljenih domaćih filmova za celonedeljni program. Sada se vode polemike koji od ovoliko filmova treba da ga otvori i to vam je najbolji znak koliko su se stvari promenile.

Da li ste se sreli sa nekom holivudskom zvezdom koja je boravila u Srbiji ili su vam saradnici preneli kakve je utiske Beograd ostavio na njih?

- Ja sam tu da se izborim za takve uslove da oni mogu da dođu tu i da požele da se vrate, a slikanje nije moj deo posla. Kada obezbedimo da se povećaju insentivsi, procedure za snimanje, potpišemo sporazume sa SPC, Vojskom Srbije i Gradom Beogradom da mogu da pristupe njihovim objektima i imaju podršku na snimanju, ja sam svoj posao završila. I onda se opet vraćam u senku. Znam, naravno, kako svako od njih provodi vreme ovde, gde vole da izlaze i ima onih poput Džonija Depa koji su se u Beogradu baš odomaćili.

DS je imao stečajne upravnike,
sad ima grobara

Već nekoliko godina niste aktivno u politici. Da li vam je žao zbog svega što se dogodilo sa DS koja je praktičko nestala?

Odavno nisam kompetentna da pričam o tome. Krenulo je tako što je svako ko je mislio drugačije postao preletač, a veliki opozicionar onaj ko je na kostima DS-a pravio svoju stranku. Završilo se time da se izbacuju svi koji misle drugačije i stavljaju na javna vešala. Sumrak unutrašnje demokratije u toj stranci je konačni sumrak te stranke. Ali i slika najvećeg dela opozicije.

Ko je kriv za to?

Demokratska stranka je do sada imala stečajne upravnike, a sada je dobila i svog grobara. Ima ih i u njoj i van nje.

Možete li za čitaoce Alo! da ekskluzivno najavite neki novi projekat u kome će učestvovati i FCS?

- Svi iščekujemo naš prvi dečji film „Hajduk u Beogradu“, Vuk Kostić će debitovati kao reditelj sa filmom o Prvom svetskom ratu, snimaju se „Munje 2“ i nastavak Žikine dinastije, ali i dokumentarac o Jasenovcu i igrani film o Golom otoku... Sa filmovima posle dužeg vremena izlaze Duško Kovačević i Slobodan Šijan. Raspisaćemo konkurs za ekranizaciju književnih dela iz srpske književnosti. Jednom rečju, toliko radimo da ne znam šta bih prvo izdvojila. Ali svakako je najveća ekskluziva da imamo prvi srpski film na Netfliksu od jeseni, a to je „Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića, a FCS je pomogao ne samo snimanje, već i pojavljivanje tog filma na Netfliks platformi.

Alo

 

Kako kao čovek iz kulture, a zatim i kao žena, komentarišete seks skandale koji su potresli našu javnost? Od Mike Aleksića do Branislava Lečića…

- Od mene ćete kroz celu moju karijeru uvek čuti isto: Na strani sam žena, uvek i u svakoj prilici, a u slučajevima zlostavljanja čvrsto za zaštitu tih zena u javnosti dok se ceo proces ne završi. A onda će se znati i šta je istina. Međutim, važno je da se o tome govori, toga ima svuda, primitivizam i neljudske reakcije mnoge žene i devojčice teraju da ćute, a mi kao društvo ne shvatamo šta radimo kada tražimo u ispovesti tih žena greh ili skrivene porive. Možda će zbog toga naše ćerke sutra ćutati kad im se isto dogodi.

Najtiražniji i najgledaniji mediji u Srbiji na Tviteru su žigosani kao saradnici Vlade. Ko je onda tu cenzor?

- Oni koji su sa zadovoljstvom ispratili da su „žutu traku“ dobili mediji koji sarađuju sa vladom zaboravljaju da se cenzura koja se prećuti dalje širi i na druge sfere i da će doći dan da ćemo svi biti ućutkani ako sad ne dignemo glas. Nema medija koji ne sarađuje sa vladom sopstvene države jer koje bi inače vesti prenosili. Pride, u svetu postoje i dalje mediji čiji je osnivač država, pa nisu na taj način stigmatizovani. Sve to liči na opasno žigosanje koje novinarima smanjuje prostor slobode i rada.

Bojkot je izlaz kad nemaš cenzus

Bliže se novi izbori, možda i parlamentarni. Verujete li da će deo opozicije koji je prošle izbore bojkotovao ovoga puta izaći na njih? Koji su to uslovi koji bi Draganu Đilasu odgovarali?

- Zabrinuta sam načinom na koji razmišlja opozicija. Kada neko veruje da Javni servis ne pripada građanima i istini nego političkim strankama koje će imati svoje uredništvo, ja se onda pitam šta se to desilo sa svima nama kada takve ideje mogu da se pojave. Ali mislim da ustupci, pregovori, poboljšani uslovi nisu odgovor na ovo pitanje, jer nijedan uslov neće pomoći ako istraživanja pokažu loše rezultate. Bojkot je mahom izlaz iz sigurnog neprolaska cenzusa.

Komentari (0)

Loading