Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2021. godinu:  Godina koja je izmenila zdravstvenu sliku Evrope
Hemofarm

Kod građana Srbije sindrom sagorevanja (burnout) najizraženiji – pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm, o tome kako su se Evropljani nosili sa pandemijom Covid-19 i u kojoj meri su se njihovi životi promenili tokom prethodnog perioda.

U okviru ovog istraživanja, Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije Covid-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti. Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja „Kantar“ za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.

Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom. Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina. Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31%) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29%) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje.

Mogućnost da se dobije Covid-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije. Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji.

Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2021. godinu:  Godina koja je izmenila zdravstvenu sliku Evrope

Hemofarm

 

Maske za lice i posle kovida – Kada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate. Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54%) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu.

Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.

Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91%), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25%).

Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnikeZa 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida.

„Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi 

koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade.

„Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi," objašnjava Goldšmit.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading