Srbija poslednjih godina ubrzano menja svoju saobraćajnu mapu. Autoputevi i brze saobraćajnice stižu do gradova i opština koje su decenijama bile slabije povezane sa glavnim putnim pravcima.

Prema podacima predstavljenim u javnosti, od 2013. do septembra 2026. godine izgrađeno je više od 680 kilometara modernih saobraćajnica, a radovi se nastavljaju na stotinama kilometara novih trasa.

Dugoročni infrastrukturni planovi obuhvataju i više od 1.200 kilometara dodatnih puteva, čija će realizacija zavisiti od dinamike radova, finansiranja i završetka projektne dokumentacije.

Moravski koridor: Prvi digitalni auto-put povezuje pola miliona ljudi

Jedan od najvažnijih projekata jeste Moravski koridor, koji će povezati Pojate i Preljinu, odnosno Rasinski, Raški i Moravički okrug.

Otvaranjem deonice Adrani–Preljina, duge 28,71 kilometar, krajem juna 2026. godine u funkciji je ukupno 100,34 kilometra ovog auto-puta.

Kompletna trasa biće duga oko 112 kilometara, a završetak preostalih radova planiran je do kraja 2026. godine.

Moravski koridor posebno se izdvaja po tehničkim karakteristikama.

Širok je 30 metara, gotovo dva metra više od standardnih auto-puteva u Srbiji, a projektovan je za brzinu od 130 kilometara na čas.

Reč je o prvom digitalnom koridoru u zemlji, opremljenom telekomunikacionom infrastrukturom koja omogućava bržu razmenu informacija i efikasnije upravljanje saobraćajem.

Izgradnja je izuzetno zahtevna zbog blizine Zapadne Morave i velikog broja vodotokova.

Projekat obuhvata desetine mostova i nadvožnjaka, kao i obimne radove na uređenju rečnog korita i zaštiti od poplava.

Završetkom koridora Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak dobiće potpuno povezanu auto-putsku trasu.

Dunavski koridor: Istočna Srbija dobija novu šansu

Veliki infrastrukturni pomak ostvaren je i na istoku zemlje izgradnjom Dunavskog koridora.

Brza saobraćajnica povezuje područje Požarevca, Velikog Gradišta i Golupca sa auto-putem i ostatkom Srbije.

Projektovana je za brzinu od 100 kilometara na čas, a prva faza obuhvata približno 68 kilometara.

Na trasi se nalazi više od 50 infrastrukturnih objekata, uključujući mostove, nadvožnjake i ukrštanja sa lokalnim saobraćajnicama.

Poseban značaj ovog puta ogleda se u povezivanju istočne Srbije sa Beogradom i Koridorom 10.

U planovima se nalazi i nastavak saobraćajnice prema Brzoj Palanci, Negotinu i Kladovu, čime bi se omogućila bolja povezanost čitavog Podunavlja.

Osim lakšeg putovanja stanovništva, novi pravac važan je za turizam, industriju i razvoj privrede.

Kragujevac dobija obilaznicu koja će rasteretiti centar grada

Izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca predstavlja jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Šumadiji.

Ukupna dužina planirane obilaznice iznosi približno 22 kilometra, a prvih pet kilometara već je pušteno u saobraćaj.

Cilj projekta je izmeštanje tranzitnog i teretnog saobraćaja iz centralnih gradskih ulica, posebno vozila koja dolaze iz industrijskih zona.

Iako je trasa relativno kratka u poređenju sa velikim auto-putevima, njena izgradnja zahteva zahtevne radove zbog brdovitog terena.

Predviđeni su brojni useci, vijadukti i drugi objekti koji će omogućiti bezbednije odvijanje saobraćaja.

Obilaznica predstavlja i važan deo buduće putne mreže koja bi trebalo da poveže Kragujevac sa novim koridorom „Vožd Karađorđe“.

„Miloš Veliki“: Tuneli kroz planine promenili putovanje zapadnom Srbijom

Auto-put „Miloš Veliki“ jedan je od najzahtevnijih građevinskih poduhvata u Srbiji.

Posebno se izdvaja deonica Pakovraće–Požega, duga približno 31 kilometar, koja prolazi kroz planinski teren i obuhvata dva velika tunela.

Tunel „Laz“ dugačak je približno 2,8 kilometara, dok tunel „Munjino brdo“ ima oko 2,7 kilometara.

Na trasi se nalaze i brojni mostovi i vijadukti, koji omogućavaju prolazak kroz teren na kojem je izgradnja savremene saobraćajnice nekada predstavljala ogroman izazov.

Auto-put olakšava vezu Beograda sa zapadnom Srbijom, a budući nastavci trebalo bi da omoguće kvalitetnije povezivanje sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.

Važan deo putne mreže predstavlja i brza saobraćajnica Iverak–Divci, duga približno 18 kilometara, koja Valjevu omogućava direktniju vezu sa auto-putem.

Fruškogorski koridor: Tunel od 3,5 kilometara i novi most preko Dunava

Na severu Srbije nastavlja se izgradnja Fruškogorskog koridora, jednog od najznačajnijih saobraćajnih projekata u Vojvodini.

Brza saobraćajnica biće duga približno 47,7 kilometara, a njen najzahtevniji deo predstavlja tunel „Iriški venac“.

Sa dužinom od oko 3,5 kilometara, ovaj dvocevni tunel trebalo bi da postane najduži drumski tunel u Srbiji.

Njegov završetak omogućiće da se veliki deo tranzitnog, naročito teretnog saobraćaja, izmesti sa postojećeg puta preko Fruške gore.

To je posebno značajno za očuvanje nacionalnog parka i smanjenje opterećenja postojećih saobraćajnica.

Drugi veliki poduhvat jeste izgradnja novog mosta preko Dunava, na području Novog Sada, Petrovaradina i Kaća.

Most će biti dugačak približno 1,7 kilometara, a njegova konstrukcija predstavlja jedan od tehnički najzahtevnijih delova čitavog projekta.

„Osmeh Vojvodine“: Novi put od Bačkog Brega do Nakova

Među najambicioznijim projektima za naredne godine nalazi se brza saobraćajnica „Osmeh Vojvodine“.

Planirana trasa duga je više od 160 kilometara i trebalo bi da poveže Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i Nakovo.

Prolazak kroz ravničarski teren znači da neće biti potrebe za velikim tunelima, ali izgradnja podrazumeva brojne mostove preko kanala i vodotokova.

Posebno su značajna ukrštanja sa kanalima sistema Dunav–Tisa–Dunav i prelazi preko većih reka.

Realizacijom ovog koridora značajno bi se poboljšala saobraćajna povezanost severne Bačke i Banata.

To bi moglo da doprinese razvoju poljoprivrede, industrije, trgovine i lokalnih privrednih zona.

„Vožd Karađorđe“: Novi saobraćajni pravac kroz srce Šumadije

Još jedan veliki projekat koji bi trebalo da promeni putnu mapu Srbije jeste koridor „Vožd Karađorđe“.

Planirano je da ova saobraćajnica poveže važne gradove i opštine centralne Srbije sa postojećim auto-putevima.

U projektima se pominju pravci preko Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Rače i drugih mesta u Šumadiji, uz mogućnost daljeg povezivanja sa istočnom Srbijom.

Ukupna planirana dužina prelazi 200 kilometara.

Cilj je da se omogući brže kretanje između centralnih delova zemlje, bez potrebe da se za pojedine relacije koristi put preko Beograda.

Ovaj projekat trebalo bi da unapredi povezanost manjih sredina i otvori dodatne mogućnosti za investiranje.

Auto-put ka Republici Srpskoj: Most preko Save dug 1.310 metara

Izgradnja auto-puta Kuzmin–Sremska Rača predstavlja važan deo buduće veze Beograda i Sarajeva.

Deonica je duga približno 18 kilometara, a najveći objekat na trasi jeste novi most preko Save dužine 1.310 metara.

Ova saobraćajnica treba da omogući bržu i bezbedniju vezu Srbije sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom.

Njen završetak značajan je kako za putnički tako i za teretni saobraćaj, naročito zbog trgovinskih i privrednih veza.

Šabac i Loznica već povezani brzom saobraćajnicom

Jedan od značajnih završenih projekata jeste brza saobraćajnica Šabac–Loznica.

Put dug 54,5 kilometara otvoren je krajem decembra 2024. godine, čime je Podrinje dobilo znatno kvalitetniju vezu sa Beogradom i Novim Sadom.

Saobraćajnica ima po dve trake u svakom smeru i projektovana je za brzinu do 100 kilometara na čas.

Njeno otvaranje značajno je skratilo vreme putovanja između Šapca i Loznice, kao i putovanje od Beograda prema ovom delu zapadne Srbije.

Novi putevi otvaraju vrata privredi i investicijama

Izgradnja auto-puteva i brzih saobraćajnica ne znači samo kraće putovanje.

Bolja putna infrastruktura omogućava efikasniji transport robe, lakši pristup industrijskim zonama i jednostavnije povezivanje lokalnih privrednika sa većim tržištima.

Nove saobraćajnice značajne su i za turistička područja, posebno za istočnu i zapadnu Srbiju, banjska mesta i nacionalne parkove.

Istovremeno, izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz gradskih centara može doprineti smanjenju gužvi i poboljšanju bezbednosti.

Pred Srbijom su i dalje veliki građevinski izazovi, od završetka postojećih radova do finansiranja novih projekata.

Ipak, stotine kilometara novih puteva već su promenile način na koji su pojedini delovi zemlje povezani.

Ukoliko se planirani projekti realizuju, saobraćajna mapa Srbije u narednoj deceniji mogla bi da izgleda znatno drugačije nego danas.