Veštačka inteligencija postala je deo svakodnevice, od pisanja mejlova i analize dokumenata do obrade fotografija i rešavanja poslovnih zadataka.

WIRED upozorava da se pitanje privatnosti sve više pomera sa klasičnih aplikacija i društvenih mreža na razgovore koje korisnici vode sa AI chatbotovima.

To ne znači da svaki AI servis zloupotrebljava podatke korisnika. Problem je u tome što mnogi ljudi ne proveravaju šta se prikuplja, koliko dugo se informacije čuvaju, ko im može pristupiti i da li mogu biti korišćene za unapređivanje sistema.

Zato postoji nekoliko jednostavnih pravila koja mogu značajno smanjiti rizik.

1. Ne unosite podatke koje ne biste javno objavili

Najjednostavnije pravilo glasi: ako je nešto izuzetno poverljivo, nemojte to bez potrebe unositi u chatbot.

Posebno treba biti oprezan sa:

  • JMBG-om i brojevima ličnih dokumenata
  • brojevima pasoša i ličnih karata
  • podacima sa platnih kartica
  • brojevima bankovnih računa
  • lozinkama i pristupnim kodovima
  • medicinskom dokumentacijom
  • poslovnim ugovorima
  • internim finansijskim podacima
  • poverljivim dokumentima kompanije
  • privatnim prepiskama drugih ljudi
  • fotografijama dokumenata

Ako vam je potrebno da AI obradi dokument, prethodno uklonite sve informacije koje nisu neophodne za zadatak.

Umesto pravih imena, brojeva i adresa možete koristiti oznake poput (KLIJENT), (KOMPANIJA) ili (ADRESA).

2. Proverite šta vaš AI servis pamti

Nemojte pretpostaviti da su podrazumevana podešavanja automatski najbolja za zaštitu privatnosti.

Različiti AI servisi imaju različite politike kada je reč o čuvanju razgovora, korišćenju podataka i memoriji. Zbog toga vredi otvoriti podešavanja koja se odnose na privatnost, podatke, istoriju razgovora i memoriju.

Posebno obratite pažnju na funkcije koje omogućavaju AI-ju da pamti određene informacije između razgovora.

Brisanje jednog razgovora i brisanje sačuvane memorije nisu nužno ista stvar.

3. Poslovni dokumenti mogu biti posebno rizični

AI može za nekoliko sekundi da sažme ugovor, analizira tabelu ili obradi finansijski izveštaj. Ali pre nego što to uradite, trebalo bi da proverite da li uopšte imate pravo da taj dokument pošaljete eksternom servisu.

Ako kompanija nema jasno definisana pravila za korišćenje AI-ja, nemojte pretpostavljati da je slanje internih podataka dozvoljeno.

Za osetljive poslovne informacije postoje poslovna AI rešenja sa dodatnim kontrolama nad podacima, uključujući različite politike zadržavanja podataka i mogućnosti upravljanja pristupom.

4. Reč "privatno" nije dovoljna garancija

Važno je razlikovati marketinško obećanje o privatnosti od konkretnih tehničkih i organizacionih mera zaštite.

Način obrade podataka zavisi od infrastrukture servisa, pravila čuvanja, enkripcije i drugih bezbednosnih mehanizama.

Neki sistemi koriste dodatne tehnologije, uključujući kriptografske metode i Trusted Execution Environments, kako bi ograničili pristup sadržaju čak i pružaocu usluge.

Za većinu korisnika, međutim, najjednostavnija zaštita ostaje ista, ne slati AI-ju informacije koje mu nisu potrebne.

5. Pazite šta fotografišete i šaljete

AI ne obrađuje samo tekst. Danas može analizirati fotografije, skenirane dokumente, audio i video sadržaj.

Problem je što jedna fotografija može sadržati mnogo više informacija nego što ste nameravali da podelite.

Na slici dokumenta mogu se nalaziti ime i prezime, adresa, broj dokumenta, potpis, datum rođenja ili drugi identifikacioni podaci.

Pre nego što pošaljete fotografiju, zapitajte se, Da li AI-ju zaista treba cela slika?

Ako ne treba, isecite nepotrebne delove ili prekrijte podatke koji mogu otkriti identitet osobe.

6. Za posebno osetljive podatke razmotrite lokalni AI

Postoje AI modeli koji mogu da rade direktno na vašem računaru, bez slanja celog sadržaja na udaljeni server.

Kao primeri ovakvog pristupa često se navode lokalni AI alati poput Ollame, dok Apple koristi drugačiji model zaštite kroz svoj Private Cloud Compute.

Lokalna obrada može pružiti veću kontrolu nad podacima, ali ima i ograničenja. Može zahtevati snažniji računar, tehničko podešavanje i ponekad nudi slabije performanse u odnosu na najveće cloud modele.

Privatnost zato često podrazumeva kompromis između praktičnosti, performansi i nivoa kontrole.

7. Chatbot nije digitalni sef

AI chatbot ne treba posmatrati kao mesto na koje možete bez razmišljanja odložiti sve svoje lične i poverljive informacije.

  • Ako želite da napiše poslovni mejl, verovatno mu nisu potrebni stvarni brojevi telefona i adrese.
  • Ako treba da analizira ugovor, imena i identifikacione podatke možete zameniti generičkim oznakama.
  • Ako obrađuje tabelu, stvarna imena klijenata mogu biti zamenjena šiframa.
  • Ako pomaže oko biografije, nije neophodno da dobije svaki podatak o vašem privatnom životu.
  • Što manje nepotrebnih podataka podelite, manje ih potencijalno može biti izloženo.
  • Pre nego što kliknete "Pošalji" i unesete osetljivu informaciju u AI chatbot postavite sebi tri pitanja:
    • Da li mu je ovaj podatak zaista potreban?
    • Da li bih imao problem da ovu informaciju vidi treća strana?
    • Mogu li isti zadatak da završim bez stvarnih ličnih podataka?

Ako možete da rešite problem bez unošenja osetljivih informacija, to je uglavnom jednostavniji način da smanjite rizik.

Veštačka inteligencija će biti sve prisutnija u svakodnevnom životu, ali zaštita privatnosti neće zavisiti samo od toga koji alat koristite. Jednako je važno koliko informacija odlučite da mu poverite.