U cilju stvaranja boljih uslova za razvoj ovog modela poslovanja, Privredna komora Srbije (PKS) formirala je mrežu od 26 poslovnih savetnika u 16 regionalnih privrednih komora, dok sa lokalnim samoupravama radi na kreiranju sistemskih modela podrške. Jedan od primera je Kragujevac, prvi grad u Srbiji koji je dobio lokalni Program za podršku socijalnom preduzetništvu i socijalnoj ekonomiji za period 2026–2028. godine.
Milica Pavić, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i MMSPD PKS, kaže da je cilj aktivnosti Centra da socijalna preduzeća ojačaju poslovne kapacitete, ali i da se bolje povežu sa kompanijama, institucijama i drugim akterima na tržištu.
- Mreža poslovnih savetnika koja je formirana pri regionalnim komorama pruža podršku u različitim oblastima – od pomoći pri sticanju statusa socijalnog preduzeća i izrade poslovnih planova, do analize poslovanja, upravljanja rizicima i mentorske podrške. Kroz edukacije, radionice i mentorski rad nastojimo da unapredimo njihove poslovne veštine i kapacitete za dalji rast i razvoj - ističe Pavić.
Jedan od prioriteta PKS je, dodaje, da socijalna preduzeća dobiju veći pristup tržištu i više prilika da svoje proizvode i usluge predstave potencijalnim kupcima i partnerima.
- Povezivanje sa tržištem jedan je od ključnih preduslova za njihovu održivost. Zato u saradnji sa regionalnim privrednim komorama i lokalnim samoupravama organizujemo mini-bazare i B2B sastanke. Pripremili smo i elektronski Katalog proizvoda i usluga socijalne ekonomije, kojim želimo da ponudu socijalnih preduzeća približimo privredi, institucijama i drugim zainteresovanim korisnicima - kaže Pavić.
Od vidljivosti do poslovnih partnerstava
Važan deo aktivnosti odnosi se i na povećanje vidljivosti socijalnih preduzeća i podizanje svesti o njihovom ekonomskom, društvenom i ekološkom doprinosu. Uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), PKS je izradila Strategiju komunikacije u oblasti socijalnog preduzetništva.
U okviru promotivnih aktivnosti predstavljeno je 18 socijalnih preduzeća iz različitih delova Srbije – od banaka hrane i inicijativa za reciklažu tekstila do organizacija koje pružaju podršku osobama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama.
Među njima su Banka hrane Vojvodina, BIO IDEA za održivi razvoj, Caritas Šabac, Centar Zvezda, Čepom do osmeha d.o.o. Novi Sad, Naša kuća, NewPen d.o.o, социјално предузеће „Звуци срца “, Radanska RUŽA d.o.o. Lebane, Udruženje građana RANČ DIMITRIJEVIĆ, Udruženje građana „RIME“ Zaječar, Somborske šnajderke, Udruženje „SVETIONIK U PLAVOM“, Udruženje građana Ison, Udruženje za pomoć osobama sa invaliditetom Putnici, Volja za životom, Zelena plantaža „Iva“ i Reciklažni centar tekstila Ženski centar Užice.
„Cilj nije samo promocija njihovog rada, već i da kompanije, javne institucije i finansijski sektor prepoznaju socijalna preduzeća kao potencijalne poslovne partnere. Važno je predstaviti njihovu misiju, ali i konkretan društveni i ekološki uticaj koji ostvaruju“, navodi Pavić.
Kragujevac kao model lokalne podrške
Posebnu ulogu u razvoju socijalne ekonomije imaju lokalne samouprave, jer upravo na lokalnom nivou mogu da se kreiraju modeli koji odgovaraju potrebama zajednice i lokalne privrede.
Kao primer dobre prakse izdvaja se saradnja PKS i Grada Kragujevca, koja je rezultirala izradom prvog lokalnog Programa za podršku socijalnom preduzetništvu i socijalnoj ekonomiji za period 2026–2028. godine.
Ovaj program predstavlja pionirski primer sistemskog pristupa na lokalnom nivou i potencijalni model za druge gradove i opštine koje žele da razvijaju socijalnu ekonomiju.
- Nastavićemo da razvijamo programe koji socijalnim preduzećima omogućavaju da unaprede svoje kapacitete, budu konkurentnija na tržištu i uspostave kvalitetnije veze sa kompanijama i institucijama. Istovremeno, važno je da se razvija lokalna podrška i da se sve veći broj aktera uključi u stvaranje održivog i inkluzivnog poslovnog okruženja - zaključuje Pavić.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)