Više od 680 dece već prima alimentaciju iz državnog fonda, više od 1.400 majki dobilo je pomoć za kupovinu prve nekretnine, a za populacione mere u lokalnim samoupravama ove godine opredeljeno je više od 392 miliona dinara. Veći cenzus za dečji dodatak od 1. aprila doneće finansijsko olakšanje najugroženijim porodicama, jer je granica za ostvarivanje ovog prava podignuta na 18.000 dinara po članu domaćinstva.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević u intervjuu za Alo! govori o konkretnim efektima ovih mera, novim izdvajanjima države i narednim koracima u podršci porodicama u Srbiji.

Zakon o Alimentacionom fondu stupio je na snagu prošle godine. Koliko je do sada isplaćeno novca iz fonda i koliko dece je dobilo alimentaciju? 

- Iz Alimentacionog fonda do sada je isplaćeno blizu 26,5 miliona dinara. Alimentaciju od države umesto od roditelja dobilo je više od 680 dece razvedenih roditelja. Ova deca sada imaju izvesnu finansijsku sigurnost, jer je između dužnika i deteta stao zakon, odnosno država koja garantuje pravo detetu na alimentaciju i našla je mehanizam da obezbedi sredstva i da uplaćuje svaki mesec ovaj novac. 

Šta korisnici treba da znaju o proceduri za prijavu i da li je neophodno da se svakog meseca prijavljuju? 

- Da bi se koristio Fond, osim osnovnih uslova koji podrazumevaju, između ostalog, da postoji rešenje o izvršenju i da dužnik ne plaća alimentaciju duže od dva meseca, potrebno je i da stranka da saglasnost da se pokrene procedura plaćanja iz Fonda. Sve se završava preko javnog izvršitelja. Kad se jednom ostvari pravo, novac se automatski isplaćuje i za svaki naredni mesec. Nikakve dodatne prijave nisu potrebne. 

Šta je sledeći konkretan korak koji građani mogu da očekuju u narednim mesecima kada je reč o podršci porodicama? 

- Od 1. aprila cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak povećan je za oko 5.000 dinara, sa dosadašnjih oko 13.000 na 18.000 dinara po članu domaćinstva. U ove svrhe obezbedili smo 950 miliona dinara u budžetu. Na ovaj način štitimo najugroženije i najsiromašnije porodice, jer su neke porodice gubile pravo na ovu vrstu pomoći usled rasta minimalnih zarada. Prema planu „Srbija 2030“ za pronatalnu politiku i druge aspekte poboljšanja statusa porodica biće uloženo oko 230 miliona evra.  

Još jedna od mera jesu subvencije za pomoć majkama za kupovinu prve nekretnine. Kakvi su rezultati i koliko novca je opredeljeno za tu meru? 

- Zahvaljujući subvencijama za kupovinu stana ili izgradnju kuće, više od 1.400 majki ostvarilo je san da decu odgaja u sopstvenom domu. Država je u ovaj program, kojim se obezbeđuje krov nad glavom za porodice u Srbiji uložila blizu 23 miliona evra. Najviši iznos subvencije koji može da se dobije iznosi 20.000 evra. Za ovu godinu za ovu meru obezbedili smo 1,1 milijardu dinara, što je povećanje oko 45 odsto u odnosu na prošlu godinu kada je u budžetu inicijalno bilo izdvojeno 750 miliona dinara u ove svrhe. To znači da će biti više stanova za više porodica. 

Koliko traje procedura od prijave do isplate sredstava? 

- To zavisi od mnogo faktora, ali da bi se zahtev usvojio i da bi Komisija pozitivno odlučila o njemu, dokumentacija mora da bude kompletna. Jedan od ključnih uslova za subvenciju je da majka nema nepokretnost u svojini u trenutku odlučivanja. Ako se pre vremena upiše kao vlasnik stana ili kuće koju kupuje, pravno se već smatra vlasnikom i time gubi pravo na subvenciju.

Koliko je novca ove godine opredeljeno lokalnim samoupravama za populacione mere? 

- Obezbedili smo više od 392 miliona dinara za podršku populacionim merama u lokalnim samoupravama. Na javnom pozivu javilo se 99 lokalnih samouprava koje su konkurisale sa 187 predloženih mera. Novac za sufinansiranje mera koje doprinose razvoju stanovništva i boljim uslovima za porodice i decu dobile su ukupno 64 lokalne samouprave za 112 projekata. 

Kada govorimo o alimentacionom fondu, pomoći za prvu nekretninu i sredstvima za lokalne samouprave, šta biste izdvojili kao tri najvažnija konkretna rezultata vašeg ministarstva u ovim oblastima? 

- Osim ovih direktnih mera koje građani osećaju, pokrenuli smo ključne institucionalne korake da zaštitimo državu i stanovništvo. Pripremamo prvu strategiju demografskog razvoja Srbije, osnovali smo Savet za porodicu i demografiju na nacionalnom nivou, napravili smo mrežu ovih saveta u lokalnim samoupravama. Očekujemo uskoro formiranje važnog saveta za prava deteta. Započinjemo javnu raspravu o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, kao i rad na novom planskom dokumentu za sprečavanje i zaštitu dece od nasilja.  

Roditeljski dodatak uvećan sedam puta

Koje populacione mere su se u praksi pokazale kao najuspešnije?

- Roditeljski dodatak je svakako najpoznatija mera među građanima. Od 55 milijardi dinara koje smo prošle godine izdvojili za podršku porodicama, u smislu Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, čak 80 odsto je utrošeno na isplatu roditeljskog dodatka. On je uvećan sedam putu u odnosu na 2012. godinu i za njega su isplaćene 44 milijarde dinara, a broj roditelja koji su ostvarili pravo na roditeljski dodatak dvostruko je veći nego pre 14 godina.

BONUS VIDEO: