Ogroman oblak saharskog peska trenutno se kreće preko Sredozemnog mora ka centralnoj Evropi. Ovaj pustinjski pesak izaziva maglovite horizonte, narandžaste zalaske sunca i tanak sloj prašine na automobilima, prozorima ili solarnim panelima.

Prema aktuelnim prognozama evropske klimatske službe Kopernikus, oblak prašine najpre će zahvatiti Pirinejsko poluostrvo, nakon čega bi i druge oblasti Evrope mogle da budu obavijene narandžastom izmaglicom.

Saharski pesak i u Srbiji

Kako je Blic juče pisao, saharski pesak mogao mi da se očekuje danas i u Srbiji, a u krajevima u kojima će padati kiša posledica će biti takozvana prljava kiša.

Prema prognozi portala Vreme i radar, priliv prašine iz Sahare kreće se preko Mediterana, pa nebo može biti zamućeno, dok kiša danas može biti prljava, odnosno obojena.

Pesak se nalazi na velikim visinama u atmosferi i zbog njega nebo i vazduh na visini deluju zamućeno. Pesak može sadržati čestice olova, cinka, gvožđa, aluminijuma, pisali su mediji ranije.

Kada dođe do padavina, čestice peska zajedno sa kišom padaju na tlo i ostavljaju žute fleke na prozorima, automobilima i drugim površinama. To je takozvana prljava kiša ili žuta kiša.

Sitne čestice mogu da iritiraju disajne puteve

Pored spektakularnih prizora na nebu, saharski pesak donosi i određene probleme. U više zemalja redovno se upozorava na pogoršanje kvaliteta vazduha. Sitne čestice prašine mogu da iritiraju disajne puteve, a posebno osetljive osobe poput starijih ljudi, dece i astmatičara mogu biti dodatno pogođene.

Nadležni zato savetuju da se u regionima koji su najviše pogođeni privremeno smanji fizička aktivnost na otvorenom.

Saharski pesak se uglavnom sastoji od takozvanih PM10 čestica. To su čestice prašine prečnika manjeg od deset mikrometara. Toliko su sitne da mogu da dospeju u disajne puteve i izazovu iritacije.

Zašto se podiže toliko prašine

Prašina često potiče iz određenih oblasti Sahare, na primer iz Čada. Tamo je tlo posebno suvo, a pesak toliko fin da se pod određenim vremenskim uslovima lako podiže u atmosferu.

Visoke temperature, suša i suvo tlo dodatno pogoduju nastanku ovakvih peščanih oluja. Promene u atmosferskoj cirkulaciji takođe mogu imati određenu ulogu.

Heute