Njegov primer ubrzo su sledili i drugi, uglavnom muškarci sa sela koji u Srbiji nisu mogli da pronađu partnerku.

Danas se situacija promenila – i dalje se žene Albanke, ali reč je o obrazovanim muškarcima poput lekara, pilota i inženjera, a ne samo o ljudima sa sela.

Kako je bilo avgusta 2010.


„U opštini Kuršumlija nedavno je sklopljen prvi brak između Srbina i Albanke, a 'novopečeni' supružnici koriste usluge prevodioca jer još ne poznaju jezik partnera“, pisalo je tada u izveštaju agencije Beta.


"Iako je Kuršumlija blizu administrativne linije sa Kosovom, ranije u ovom mestu gotovo da nije bilo mešovitih brakova Srba i Albanaca. Čak su i retke prijateljske veze prekinute nakon rata 1999. godine.

Pre desetak dana, u kuršumlijskom planinskom selu Sagonjevo, sklopljen je brak između Zorana Tomića i Edmonde Kardaku iz Albanije.

Supružnici su za agenciju Beta rekli da im ne smeta različita nacionalnost i vera, ali da jezik još predstavlja problem. Zato su angažovali prevodioca koji im pomaže dok ne nauče srpski i albanski".

Zoranovo putovanje ka sreći

Zoran Tomić je, nakon brojnih neuspešnih pokušaja da pronađe suprugu u Srbiji, rešio da potraži sreću u Albaniji.

Nakon trodnevnog traganja po albanskim selima, uspeo je da upozna Edmondu u jednom selu blizu Skadra – i odmah je zaprosio.

„Posrećilo mu se i tako je započela njihova zajednička priča“, pisao je tada izveštaj, koji je označio početak trendova mešovitih brakova između Srba i Albanaca u ovom delu Srbije.