Imate ga na pretek i može da vam spusti račun za struju: Evropska tajna koja otpad pretvara u energiju stigla je u Srbiju!

Međutim, ovaj crni scenario može se izbeći primenom rešenja koje više nije u domenu naučne fantastike. Danas je sasvim realno da milioni evropskih domova dobijaju struju i toplotu direktno iz prerađenog otpada.

Evropska praksa upravljanja otpadom pokazuje da se smeće ne mora samo gomilati na deponijama, zagađujući okolinu i šireći neprijatne mirise, već se može iskoristiti kao vredan energetski resurs u specijalizovanim postrojenjima – energanama ili spalionicama. Zemlje poput Austrije, Danske, Švedske i Nemačke predvodnice su u ovom modelu, pretvarajući problem u profit. Za Srbiju, koja je samo tokom 2022. godine proizvela impresivnih 174,7 miliona tona otpada, ovaj model predstavlja ključnu šansu za energetsku stabilnost i zaštitu životne sredine.

 

Evropski put do energije iz smeća

Prelazak na sistem "Otpad-u-energiju" zahteva usklađivanje sa strogim regulativama, poput hijerarhije otpada EU definisane Direktivom iz 2008. (prevencija, ponovna upotreba, reciklaža, a tek na kraju spaljivanje otpada koji se ne može reciklirati radi dobijanja energije).

Ključna uloga u Evropi pripada visokotehnološkim energanama. Ove spalionice ne samo da drastično smanjuju količinu otpada koji završava na deponijama, već koriste tehnologije visoke efikasnosti i napredne filtere, čime se obezbeđuje minimalna emisija štetnih gasova.

- Takva postrojenja sada snabdevaju energijom oko 32 miliona domaćinstava u Evropi. Struja tako stiže u 18 miliona domova, a toplotna energija za grejanje u 15 miliona - objavila je Konfederacija evropskih postrojenja za pretvaranje otpada u energiju.

 

Evropa prednjači u kreativnim i efikasnim rešenjima:

• Beč (Špitelau): Spalionica godišnje preradi skoro 280.000 tona komunalnog otpada, proizvodeći električnu energiju za približno 60.000 domaćinstava, čime se znatno doprinosi gradskom sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
• Kopenhagen (Amager Bakke ili Copenhill): Ova energana kombinuje funkciju spalionice sa atraktivnom ski stazom na krovu, služeći istovremeno kao rekreaciona zona i ekološki efikasan proizvođač energije sa naprednim smanjenjem emisija.
• Švedska: Važi za lidera jer se u ovoj zemlji 99% otpada reciklira ili koristi za energiju. Energija dobijena iz otpada obezbeđuje grejanje za preko 1.2 miliona i struju za oko 680.000 domaćinstava.
• Nemačka, uz stopu reciklaže od 69,1% (2022.), takođe prednjači. Postrojenje u Bonu, na primer, dnevno spali 1.000 tona otpada, proizvodeći značajne količine električne i toplotne energije za grad.

 

​Budućnost i izazovi u Srbiji

Energane se nameću kao ključni stub ekološkog upravljanja otpadom u doba klimatske svesti i energetske neizvesnosti. Iako postoje izazovi, poput visokih početnih troškova izgradnje i održavanja, napredak tehnologije čini ih sve isplativijim i ekološki prihvatljivijim.

Srbija je već prepoznala ovaj potencijal: pored spalionice u Vinči koja je već počela sa radom, Programom upravljanja otpadom za period 2022–2031. planirana je izgradnja sličnih postrojenja u Nišu i Kragujevcu, što ukazuje na jasan put ka pretvaranju otpada u vredan energetski resurs.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI