OTAC GOJKO PEROVIĆ: Kosovski zavet ostao je duboko upisan u duhovno pamćenje Crne Gore

Ova poema, kako navodi, predstavlja autentični duhovni doživljaj Petra Drugog Petrovića Njegoša, koji izuzetno nalikuje Davidovim psalmima.
To nalikovanje, kaže on, dokaz je da je mogućnost tumačenja biblijske reči beskonačna, kroz sve vekove i u svakoj bogoljubivoj duši.

„Smatram da je ta linija nastavljena i u delu mitropolita Amfilohija. Koliko Njegošev stih podseća na Davidov (a podseća veoma, ne gubeći originalnost), toliko i Amfilohijevo delo podražava i jednog i drugog tragaoca za Božijim licem i Božijim znacima“, kazao je otac Gojko.

Duhovno nadahnuće i zajednički put trojice pastira

„I jedan i drugi, pa evo i treći – bili su istovremeno duhovni pastiri svog naroda i daroviti pisci. Isto tako, sva trojica su izazivala sporenja među ljudima oko sagledavanja veličine i značaja njihovog dela, ali je pozitivno nadahnuće onim što su ostavili iza sebe neuporedivo veće od kritika i kontroverzi.

Najpre treba ukazati na zanesenost Bogom, koja je sve njih nosila od najranije mladosti i koja se samo uvećavala do njihovog poslednjeg zemaljskog izdisaja. Književni spomenik tog zanosa je pomenuta Njegoševa pesma, ali i njegov testament, a samim tim i sve ono što je Petar Drugi napisao između ta dva ostvarenja“, piše otac Gojko.

On ističe da su Davidovi psalmi morali biti uzor Njegošu u toj duhovnoj poeziji.
„To se vidi prostim poređenjem stihova, a znamo i da su prve i jedine Njegoševe formalne škole bile one u Cetinjskom manastiru, kraj topaljske crkve u Herceg Novom i u Manastiru Savini. Isto tako bilo je i sa dečakom Ristom Radovićem (Amfilohijem) i njegovim prvim časovima kraj Manastira Morače, pa dalje – širom sveta...“, navodi otac Gojko.

Spoj svetovne i duhovne nauke

Osnivanje škola u kojima će biti prepletena svetovna i duhovna nauka bila je težnja i dostignuće i Njegoša i mitropolita Amfilohija, piše otac Gojko.

Kao ljudi knjige i posvećenici razvoja izvorne evropske kulture, zasnovane na susretu Božije Reči i ljudskog uma, i Njegoš i Amfilohije su, dodaje, znali ono što i danas stoji na grbu univerziteta u Oksfordu – „Gospod je svetlost moja“.

„Otuda su novovekovne škole u Crnoj Gori, koje je pokrenuo Njegoš, a nastavili knez Danilo i kralj Nikola, imale u programu i racionalne nauke i bogoslovlje. To danas imaju i Cetinjska bogoslovija i Pravoslavna gimnazija Svetog Save u Podgorici – škole čiji je rad pokrenuo mitropolit Amfilohije“, piše otac Gojko.

Kosovski zavet i duh junaštva

Kako navodi, nadahnutost Kosovskim zavetom – kao svojevrsnim „srpskim Termopilom“, hristijanizovanim junačkim delom kosovskih junaka – i vekovno narodno pamćenje (posebno u Crnoj Gori) bilo je zajedničko nadahnuće mladog Njegoša i Đeda Amfilohija.

„Borbenost i junački karakter kosovskog speva, koji obojica – svaki na svoj način – nastavljaju u svom stihu (‘Vidovdane, moj očinji vide...’), opet neodoljivo nalikuje na potresnost fizičke i duhovne borbe zapisane u psalmima“, navodi otac Gojko.

On upozorava da se Davidovi ‘ratoborni’ stihovi, koje su tolike generacije hrišćana tumačile alegorijski, treba razumeti i kod Njegoša i kod Amfilohija – kao unutrašnju borbu čoveka sa samim sobom, a ne kao političku ili partijsku poruku.

„Ne smemo u ideološkom zanosu Njegošu prilepiti karakter ‘genocidnog pesnika’, a Amfilohiju ‘pobornika ideje krvi i tla’. Obojica su ‘na strašnom mestu’ postojali – i to ne samo rečima, nego i svojim životom. Možda nema strašnijeg ni uzvišenijeg mesta od one Amfilohijeve odbrane džamije u Beogradu – ne rečima, nego svojim telom“, naglasio je on.

Duhovni podvig i simbol kaluđera

Poput psalmopojca, i Njegoš i Amfilohije bili su inspirisani duhovnim podvigom molitvenika i pustinjaka, kakav je književni lik igumana Stefana, ističe otac Gojko.

„Zato je danas teško protumačiti do koje mere su u ‘igumanu’ zastupljeni Sveti Petar Cetinjski i Sveti Vasilije Ostroški, ili neki od svetogorskih staraca koje je susretao mladi Amfilohije – a od koje granice je ‘starac sa brojanicama’ slika samih autora“, piše on.

„Kaluđer“ (grčki: kalo-geros) – dobri starac – nije, kaže, ostatak prošlosti, nego ono što nam danas nedostaje, u vremenu „veštačke i ekranizovane pameti“.

Duhovni kontinuitet svetih cetinjskih mitropolita

„Zato su datumi upokojenja mitropolita Amfilohija i Njegoša, oba naslonjena na dan upokojenja Svetog Petra Cetinjskog, mnogo više od kalendarske koincidencije.

To je slika duhovnog kontinuiteta – da su pomenuti cetinjski i crnogorski mitropoliti živeli istim duhom, svesni da je sve što imaju od Boga, te da sve što imaju i čemu se nadaju, treba da upute tom istom, jednom i jedinom, Svemogućem Bogu“, zaključio je otac Gojko Perović za Pobjedu.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI