DA LI SPAVATE KAO MEDVED, VUK, LAV ILI DELFIN? Doktor otkriva koja navika narušava zdravlje

Spavanje je fiziološki proces bez koga ne možemo da živimo. Ima izuzetno veliku važnost i za oporavak celog organizma i za funkcionisanje našeg mozga.

- Zapravo spavanje doprinosi tome da naš organizam dobije dovoljnu količinu oporavka i one reparacije koju tokom dana akumuliramo u pogledu metabolizma, umora i nedostatka energije - objašnjava neurofiziolog.

Loš san, kako su pokazala pojedina istraživanja, može da dovede i do starenja mozga. Pošto su naučnici utvrdili da postoji neuroplastičnost mozga, odnosno da je mozak podložan promenama tokom života i da nije, kao što se ranije verovalo, definisan rođenjem, sve loše navike u pogledu spavanja direktno utiču na te promene.

- Mnogi od nas imaju jako loše navike u pogledu spavanja i nekako uvek sve životne potrebe stavljamo kao prioritet. Ako treba nešto da uradimo, skratićemo spavanje. Te loše navike možemo i moramo da popravimo i naravno da ćemo već nakon nekoliko dana osetiti poboljšanje, kao što i posle neprospavane noći osećamo problem u funkcionisanju - napominje dr Hrnčić.

Koliko sna je dovoljno

Nauka je pokazala da samo oko jedan odsto populacije spada u genetski determinisane „kratkospavače“, to jest one kojima je dovoljno tri do četiri sata sna, čak i manje. Ipak, za 99 odsto populacije potrebno je klasičnih šest, sedam do osam sati sna, naglašava gost Jutarnjeg programa RTS.

Kada su u pitanju takozvani kratkospavači obično je prva asocijacija Nikola Tesla, ali i brojni državnici, poput Vinstona Čerčila, Margaret Tačer, Kemala Ataturka, koji su spavali samo tri do četiri sata, a po nekim navodima, Tesla samo dva sata. Ali oni predstavljaju izuzetke koji verovatno spadaju u tih jedan odsto populacije, napominje doktor.

Kojem hronotipu pripadate

Hronotip predstavlja individualni biološki ritam koji određuje kada smo najbudniji, najproduktivniji i kada nam je san potreban. Ovo je nešto što je zapisano i u našim genima, dodaje dr Hrnčić, i zajedno sa našim biološkim, cirkadijalnim ritmom određuje naše funkcionisanje.

Hronotip medved je najzastupljeniji i njihov ritam se uglavnom poklapa sa prirodnim ciklusima dana i noći. To je najčešći hronotip i nekih 50 do 55 odsto stanovništva spada u ovaj hronotip koji funkcioniše najbolje tokom dana.

Hronotip vuka, je noćni tip, sklon kasnim buđenjima i kreativnom radu u večernjim časovima. U ovu kategoriju spada nekih 25-30%. To su ljudi koji su budniji i aktivniji u kasnim satima. Oni ustaju oko 10-11 sati i najproduktivniji su u drugom delu dana, u toku večeri i kasnije odlaze na spavanje, objašnjava neurofiziolog. Pokazalo se da ljudi koji se bave nekim kreativnim zanimanjima, imaju najčešće ovaj hronotip.

Hronotip lav je jutarnji tip i u tu kategoriju spada otprilike 15 do 20 odsto populacije. Oni su najbudniji u prvom delu dana, ustaju jako rano i ta velika količina svetlosti koju dobijaju u tim satima im je dovoljna da postignu maksimum svojih aktivnosti.

- To su uglavnom ljudi koji ostvaruju dobre rezultate i radne performanse, zato što se poklapaju sa socijalnim ritmom koji nameće standardno radno vreme i vreme polaska u školu - navodi doktor.

Foto: Shutterstock

Hronotip delfina se često bori sa nesanicom, imamo poteškoće da uđe u duboke faze sna, što u kontinuitetu dovodi do određenih problema. Srećom, oni spadaju u najređe oblike.

- Njima treba više vremena da se uspavaju i lako se bude, imaju površan san i, naravno, to može da bude zdravstveni problem ukoliko je hronično i dugo traje. Zato za njih imamo posebne strategije kako da poboljšaju kvalitet spavanja - napominje dr Hrnčić.

Nekada su se hronotipovi delili na ševe i sove, ali sada postoje standardizovani testovi koji pokazuju da je raspon mnogo veći od ove dihotomije.

- Kada se pogleda sa evolutivnog stanovišta, dok su ljudi bili lovci i živeli u plemenskim uslovima, bila je jako bitna odbrana od neprijatelja i u svakom trenutku je trebalo da ima neko ko čuva stražu. Tako da su ovi hronotipovi omogućavali da različiti pripadnici zajednice budu budni u različito vreme i čuvaju zajednicu tokom 24 sata. Tako da je ovo naše nasleđe od predaka - objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Možemo li da promenimo naš hronotip

Činjenica jeste da nam je hronotip genetski determinisan, ali činjenica je i da on nije nešto što je nepromenljivo, napominje doktor. Hronotip nam se menja tokom života u skladu sa navikama i starošću. Na primer, tinejdžeri više spadaju u hronotip vuka, dok su starije osobe više po tipu lava.

- Uvreženo je mišljenje da su tinejdžeri malo lenji ujutru i tako dalje. Međutim to nije tačno zato što njihov biološki ritam tada nameće da oni kasno odlaze na spavanje i da kasno i ustaju. To se vidi i vikendom kada im omogućite da spavaju koliko žele, oni će zaspati oko jedan, dva posle ponoći ili kasnije i probuditi oko 9 ili kasnije. Međutim, kada je radni dan, kada je školski dan u pitanju, onda oni forsirano moraju da ustanu ranije. Onda je problem što dobiju manju količinu spavanja i zato imamo utisak da su ujutru lenji - objašnjava doktor.

Kvantitet ne znači kvalitet

Sama dužina spavanja nije jedini parametar koji određuje kvalitet spavanja.

"Očigledno da svim ljudima nije potrebna ista količina spavanja i u istom periodu dana. Međutim, za najveći broj stanovništva, radnoaktivnog stanovništva, zdravog stanovništva, to jeste neka brojka koja je ustaljena. Da li će to biti 6, 7, 8 sati je dosta individualno i zavisi od vaših navika, trenutnog posla koji obavljate i treniranosti, tako da kažemo, za spavanje“, naglašava doktor.

Takođe, treba imati u vidu da je naš ciklus spavanja regulisan određenim promenama u hormonima. Glavni promoter spavanja je melatonin koji počinje da se luči sa prvim mrakom i ima određene pikove.

- Zato je najbolje uhvatiti taj melatonin pre ponoći, odnosno u skladu sa cirkadijalnim ritmom unutar 24 sata - navodi doktor.

Što se tiče kvaliteta spavanja, on se ne meri samo dužinom.

Drugi parametar je dubina spavanja, odnosno u kom procentu dostižemo takozvane N3 stadijume spavanja. Zatim, koliko je iscepkano spavanje, to jest da li postoje period razbuđivanja u toku noći. Kolika je latenca uspavljivanja, kolika je takozvana efikasnost spavanja, odnosno koliki procenat vremena spavate u odnosu na vreme koje provedete u krevetu, objašnjava dr Dragan Hrnčić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu RTS.

(RTS)

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI