MILINKO JE ŽIV IZAŠAO IZ USTAŠKOG LOGORA "Prvo bi dolazila glad, a onda bolest i smrt"

Milinko Čekić, počasni predsednik Udruženja logoraša i potomaka “Jasenovac” ranijih godina govorio je na skupovima u Jajincima, kao jedan od retkih koji je kao dete preživeo strahote hrvatskih logora.

On je isticao da ovaj zločin ne sme da se zaboravi i da Srbija uvek mora da se podseća na strahote koje su urađene našem narodu.

- Ropstvo je ćutanje, rekao je Ćosić u svojim "Deobama". Ova Ćosićeva rečenica nas podseća da o zločinu uvek treba govoriti i da istinu ne treba prećutkivati. U svetskoj istoriji ustaška nezavisna država Hrvatska je svrstana u 15 najsmrtonosnijih režima nacističke, rasističke i ksenofobne orjentacije u 20. veku. To je bila država u kojoj je na delu vladao teror, kakav nije viđen u istoriji ljudske civilizacije. Zločin nije vršen samo na starijima, već nisu pošteđena ni deca. Bila je to jedina zemlja koja je imala logor za decu, koji nisu služili za odgoj i vaspitanje, već za umiranje.

- Prvo bi dolazila glad, nakon toga bolest i na kraju smrt. Postoje pojimenični podaci da je u ustačkim logorima umrlo 23 hiljada dece a čak 19 hiljada dece umrlo je u Jasenovcu. Na teritoriji bivše nezavisne fašističke Nemačke, prema do sada prikupljenim podacima, stradalo je 74. 762 dece, a ovim podacima treba dodati i stradalu decu na teritoriji Srbije. Logor na beogradskom Sajmiištu, čijim žrtvama danas odajemo počast,.spada u grupu logora kojima su takođe počinjeni stravični zločini 1941. i početkom 1942. Bio je to logor u kojim su zatvorneci dovođeni iz svih krajeva Jugoslavije, a najviše iz su potkozarskih opština, odatle su vođeni na strelište, negde na sever Evrope, a neki su pobijeni u samom logoru, čak 11 hiljada. Oko pet hiljada je vraćeno u Jasnovac, do koga su krajem avgusta 1945. godine u zatvorenim stočnim vagonima putovali pet dana putovali bez vode i hrane. U Jasenovac je stiglo oko 40 procenata preživielih. Za sudbinu Roma i Jevreja građani uglavnom znaju, bilo da su ubijeni u topovskim šupama, bilo da su ubijeni na Sajmištu ili ugušeni u automobilu zvanom dušegupka i sahrajneni ovde.

Oko 12 hiljada Roma, Jerveja i Srba u Jabucu kod Pančeva. Nacizam je ideologija koja ne sme da ima budućnost u svetu, posebno na prostoru Srbije, jer su ovde ugašena mnoga ognjišta - rekao je ranije Čekić.

Podsetimo, streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina.

Komisija za utvrđivanje ratnih zločina formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi.

Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.

Dan sećanja obeležen je juče u Jajincima. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI