DOŽIVEĆEMO ISTORIJSKI TRENUTAK: Danas će biti jedan od najkraćih dana od kada se vrše merenja

Dani postaju sve kraći i to ne samo zato što leto jenjava na severnoj hemisferi. 

U utorak, 5. avgusta, Zemljin solarni dan biće neznatno kraći od uobičajenih 24 sata, prema podacima sajta Timeanddate.com, što ga čini ne samo jednim od najkraćih dana u 2025. godini, već i od početka evidencije. Samo 1,25 milisekundi ispod granice od 86.400 sekundi. To neće biti primetno, ali je deo zagonetnog trenda koji zbunjuje naučnike:

Zemlja se okreće brže. Nakon decenija usporavanja, rotacija naše planete se ubrzava poslednjih godina- a stručnjaci za merenje vremena nemaju definitivno objašnjenje.

Da bismo razumeli šta se dešava, važno je definisati šta je dan. Pravi period rotacije Zemlje - jedna puna rotacija od 360 stepeni u odnosu na zvezde u pozadini - traje 23 sata, 56 minuta i 4,1 sekundu, prema EarthSky-u.

To je zvezdani dan – i objašnjava zašto zvezde i planete izgledaju kao da izlaze na istoku oko četiri minuta ranije svakog dana i zašto se noćno nebo menja kroz godišnja doba. Na kraju krajeva, Zemlja putuje duž svoje orbitalne putanje oko Sunca dok se rotira.

Ali 24-časovni dan po kojem živimo je solarni dan, meren ne prema zvezdama, već samo prema jednoj, Suncu. Dan se stoga meri od podneva do podneva, što je jednako 24 sata, ili 86.400 sekundi. Upravo to merenje izgleda misteriozno kraće nego što bi trebalo da bude.

Tri značajna datuma u godini

Postoje tri datuma u 2025. godini kada su naučnici predvideli da će Zemljin solarni dan biti kraći od 24 sata - 9. jul (1,23 milisekunde manje od 24 sata), 22. jul (1,36 milisekundi) i 5. avgust. Međutim, najkraći ikada zabeležen je 5. jula 2024. godine, 1,66 milisekundi manje od 24 sata.

Od početka zvaničnih evidencija 1973. godine, Zemljin solarni dan se stalno produžava, uglavnom zbog Meseca . Dok kruži oko Zemlje, Mesec stvara trenje, što uzrokuje da se njegova orbitalna putanja pomera dalje ka spolja. Dok to čini, Zemljina rotaciona energija se prenosi na Mesec, što uzrokuje usporavanje Zemljine rotacije — i, samim tim, produženje dana.

Tačan položaj Meseca pomaže naučnicima da precizno odrede 9. jul, 22. jul i 5. avgust kao tačne dane kada će Zemlja doživeti brži solarni dan. Na ta tri datuma, varijacije u položaju Meseca u odnosu na Zemljin ekvator – posebno njegova deklinacija – mogu uticati na plimske sile koje suptilno utiču na brzinu rotacije Zemlje.

Ako Mesec izaziva kratkoročne fluktuacije brzine Zemljine rotacije, osnovni razlozi za njegovo povećanje brzine rotacije poslednjih godina su manje shvaćeni. Iako je sugerisano da globalno zagrevanje može imati efekat, osnovni uzrok ubrzanja je verovatnije sporija rotacija Zemljinog tečnog jezgra, što uzrokuje bržu rotaciju ostatka planete.

Hoće li ubrzanje dana biti primetno?

Malo je verovatno da ćete primetiti promene u rotaciji Zemlje 5. avgusta, ali ako se situacija nastavi do 2029. godine, mogla bi se dodati takozvana negativna prestupna sekunda — po prvi put ikada. Ali naučnici koji prate i upravljaju atomskim satovima mogu se suočiti sa malom teškoćom.

Prvi put predstavljeni 1950-ih, atomski satovi su zamenili način na koji su naučnici ranije merili dužinu dana praćenjem rotacije Zemlje i položaja Sunca. Satovi su takođe sposobni da mere u milijarditim delovima sekunde, ili nanosekundama, koje su globalno sinhronizovane sa koordinisanim univerzalnim vremenom (UTC).

"Ako se satovi poremete čak i malo, to bi moglo da poremeti i rad računara, servera, GPS signala i drugih mreža koje se oslanjaju na tačno vreme", rekao je za Gardijan Dejvid Gozard, eksperimentalni fizičar sa Univerziteta Zapadne Australije.

Alo.rs/ The Guardian

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI